Četvrte večeri Anfiteatra u Kraljevo je stigao Reflektor teatar, a mi smo gledali ko-zna-koje izvođenje predstave „Muškarčine” i jedno od ko-zna-koliko budućih izvođenja predstave „Devojčice”. Ove dve predstave redovno pune pozornicu Dorćol Placa i to dovoljno govori o njihovom uspehu i kvalitetu. Zato vam o njima danas neću pričati. Pričaću vam o ljubavi koja nastaje na jednom pozorišnom festivalu.
„Muškarčine” su pre osam godina gostovale na drugom Anfiteatru, u trenutku kada su i predstava i festival bili tek na svojim počecima. Prepoznavanje i razumevanje između ovo dvoje alternativnih pozorišnih aktera označilo je i početak dugogodišnje neprekidne saradnje, pa je tako Reflektor teatar u Kraljevu izveo gotovo sve svoje predstave, a mnogi Kraljevčani danas se na različite načine pozorištem bave upravo u Reflektorovim redovima.
Par sati pre ovog festivalskog izvođenja, srećem se sa Kristinom Anđelković, producentkinjom Reflektor teatra i Anfiteatra, koju je volontiranje u Grupa Grupi i Anfiteatru, još kao devojčicu uvelo u svet pozorišta. Objašnjava nam da joj je povezanost između ove dve trupe izuzetno značajna, budući da je deo i jedne i druge:
„Za mene je ovo stvarno posebna stvar, s obzirom na to da sam stasala u Grupa Grupi i nekako prirodno nastavila u Reflektoru. „Muškarčinama” se ljudi u Kraljevu uvek toliko raduju, da sam i ja, nakon sto gledanja tih istih „Muškarčina”, uzbuđena pred večerašnje izvođenje. „Devojčice” su pre par meseci takođe gostovale ovde i doživele ogroman uspeh, tako da mislim da će večeras biti mnogo lepo i emotivno, posebno jer su došli u naš grad, na naš jubilarni festival i nenormalno se radujem. Takođe mi je mnogo lepo što se pratimo jubilejima, Reflektor je prošle godine proslavio 10. rođendan, a mi sada slavimo 10. Anfiteatar.”
Iako su u pitanju dve potpuno zasebne predstave, „Devojčice” se mogu tumačiti kao svojevrsne naslednice, ili omaž „Muškarčinama”, pa je tako i donesena odluka da se na festivalu odigraju zajedno, kao jedan komad u dva čina. Razgovaram o tome sa jednom od „devojčica” Sarom Gajović, takođe Kraljevčankom koja je počela u Grupa Grupi:
„Mnogo mi je drago što je Anfiteatar omogućio da opet igramo sa „Muškarčinama”, a i publici da vidi ove dve predstave jednu za drugom. To se dogodilo samo jednom na 10. rođendanu Reflektor teatra, i evo simbolično sada, i mislim da je zaista posebno i magično. Kraljevačka publika voli dobro pozorište, što pokazuje njihovo posećivanje predstava koje dovodimo na Anfiteatar, tako da najlepši osećaj na svetu imam trenutno.”
I dok nas tri privodimo kraju ovaj razgovor, u Kraljevu počinje oluja. Večerašnje igranje planirano je na otvorenoj sceni. Počinju da zvone telefoni, planovi se menjaju, organizuje alternativni zatvoreni prostor i postaje neizvesno da li će predstava morati da bude odložena. Međutim, ekipa Anfiteatra kroz godine se dobro upoznala sa ograničenim uslovima i promenama u poslednjem trenutku, budući da uvek rade nezavisno i bez institucionalne podrške, pa i te večeri pronalaze rešenje. Selimo se u kraljevački klub „Play”, gde na maloj, improvizovanoj pozornici gledamo dva fenomenalna izvođenja. Snalažljivost jedanaest godina uigravanih „Muškarčina” donekle je i očekivana, međutim i „Devojčice” sasvim pariraju toj igri i bivaju ispraćene dugim aplauzom i ovacijama festivalske publike. Izgleda da su zaista prisvojili „Muškarčine” i „Devojčice”.
Publika se polako razilazi, ekipa je nesumnjivo zadovoljna ishodom i utiske sumiram sa jednim od glumaca „Muškarčina” Đorđem Živadinovićem Grgurom. Otkriva da se na Anfiteatru uvek oseća kao kod kuće i da je publika ovo neizvesno izvođenje učinila veoma prijatnim:
„Već par puta sam dolazio na Anfi, bez obzira na to da li sam igrao ili ne, i Anfiteatar mi je najdraži pozorišni festival u Srbiji. Kad god dođem osećam se kao da sam došao na svoj festival i mislim da je za to u velikoj meri zaslužna čitava ideja koju Vladan Slavković i Grupa Grupa neguju. Sve okolnosti koje su se desile, vrućina, promena u poslednjem trenutku zbog kiše, jako mali u prostor u kome smo igrali, nisu imale toliki uticaj jer se ovde osećam kao da sam došao pred neku svoju publiku i to je vrlo lepo i prijatno. Posebno mi je drago što smo večeras po drugi put igrali zajedno sa „Devojčicama” koje su na neki uvrnuti način naše naslednice, a u stvari nisu naslednice, jer zajedno koegzistiramo u našem pozorišnom univerzumu i to za mene, pogotovo jer sam neposredno bio uključen u rad na „Devojčicama”, nosi posebnu vrednost.”
I tako, osam godina nakon prvog dolaska „Muškarčina” na Anfiteatar, sinoć smo u Kraljevu ponovo gledali magiju i ljubav jednog pozorišnog susreta.
Večeras, pete večeri festivala, publika će u Kraljevačkom pozorištu od 21.00 gledati komad „Beli marcipan”, po motivima romana „Lutka od marcipana” Muharema Bazdulja, diplomsku predstavu studenata Fakulteta dramskih umetnosti Staše Milovanović i Mitra Milićevića.
Foto: Nenad Jerotijević
