Ko je ugasio svetlo?


Premijerno, u ponedeljak 4. decembra u Akademiji 28 biće izvedena diplomska predstava "Ko je ugasio svetlo?" mladog reditelja Bogdana Živkovića.

Predstava sadrži 3 polazna (inspirativna) elementa – Drama "Nemamo i nećemo da platimo" (Dario Fo) , motive savremene britanske drame (Sara Kejn, Mark Revenhil) i širok asortiman ispada i gafova sa domaće političke scene. Kada bismo tragikomediju trećeg elementa posmatrali dublje i sa većom dozom ozbiljnosti zaključili bismo da je tu izvor i koren predstave – dvodecenijsko nezadovoljstvo najpre moralnim, a potom i materijalnim stanjem u državi. Da bi izbegli zaraznu crvotečinu glasova koji bezidejno i nekonstruktivno zapažaju neizbrojive probleme i nepravilnosti, odlučili su da, svesni da pozorište nema moć revolucionarnog menjanja poretka, daju doprinos na mikronivou sa idejom da se na njihov atom zakači sledeći i tim nizom dalje. Upravo su to i učinili humanitarnim izvođenjem predstave za devojku obolelu od leukemije. Nisu otplatili lečenje, ali sada u njenoj kasi ima koja stotina više.

U pitanju je lucidni, brzi, živahni vodvilj, čija svrha nije da razmazi i nasmeje, već da nakon omekšavanja publike humorom, saspe sve ono što izgleda već godinama ne uspeva da nam dopre do svesti. Likovi su tipizirani i bolno prepoznatljivi (grobar, žena koja izgledom dolazi do novca, nezaposleni diplomirani filozof, bahati skorojević). Glumci i reditelj ističu da se već 30 godina smejemo istim stvarima i da je došlo vreme da uradimo nešto. Zanimljivo je, takođe, da se publika zaseni od smeha kada je na sceni tuđa patnja, a dok je na sceni smejanje, u publici (većinom) vlada muk jer se prepoznaju kao u ogledalu. Disproporcionalnost pokazuje dubinu problema.

Iako su asocijacije poput tetke iz Kanade ili fraze "za 2 godine živećemo bolje" jasne, kritika nije usko i jednosmerno upućena aktuelnoj vlasti već celokupnom društvu koje ne sme da beži od odgovornosti i suočavanja sa zajedničkim društvenim tumorom. Od politike se ne da pobeći, što kaže i veliki Dario Fo: "Nema pozorišta koje nije ujedno i političko, kao što nema umetnosti koja bi bila izvan politike. Naprotiv, baš kada se hoće sakriti politički smisao pozorišta, pravi se najsladunjavije pozorište."

Glumac Marko Mak Pantelić duhovito je kazao da je žanr predstave savremeno preživljavanje – apsurdni realizam koji već 20 godina stasava i prestaje da bude neobičan.

Ekipa predstave želi da vrati ljude u pozorište i veru da pojedinac i dalje može iz sebe da iznedri dobro i unutar naših granica. Ovakav sadržaj najneophodniji je gladnima, vrednima, ali siromašnima i ubijenim u pojam čiji optimizam je pokojnik, a iscrpljenost od posla i nemanje sredstava za stvari koje se ne tiču pukog preživljavanja su glavne prepreke ka razmišljanju o umetnosti i sve skupa golemi problem o čijem rešenju mora da se razmišlja.

Proces stvaranja trajao je 5 nedelja, a interesantno je da je samo ime predstave (aluzija na mrak u kojem nam se nalazi država) nastalo desetak dana pred premijeru. Uloge tumače Maja Ilić, Dejana Džinić, Mihailo Perišić, Marko Mak Pantelić, Jovan Mijović i Luka Piljagić. Dođite u ponedeljak u Akademiju da vidimo ko je ugasio svetlo.

Autor: Anamarija Jeličanin



Povratak na vesti