„Miris života unazad“: Mali princ u stvarnom svetu


Predstavom „Miris života unazad“ Akademskog pozorišta SKC – Niš, u režiji Dušana Matejića, sinoć je zatvoren 22. Festival akademskog pozorišta Srbije. 

Ova predstava, rađena po motivima romana Romena Garija „Život je pred tobom“, vodi nas kroz život gospođe Roze, bivše prostitutke, koja je otvorila prihvatilište za decu prostitutki. Međutim, zbog njene bolesti mnoga je deca napuštaju i odlaze u nove domove, a sa njom na kraju ostaje samo Momo – dečak koji je i star i mlad za svoje godine, koji ih ima, ali nisu ni važne, koji je i radoznao, ali i tužan.

Na sceni pratimo svakodnevni život gospođe Roze i maloga Mome nakon što je i poslednji dečak zauvek otišao iz Rozinog prihvatilišta. Momino pravo ime je Muhamed; on je Arapin koji odrasta daleko od svoje vere i običaja i koji je vrlo radoznao da shvati zbog čega njega deca maltretiraju zbog boje kože i imena, kao i zbog čega se baš on razlikuje od drugih. Kroz niz scena, na pozornici vidimo kako bolest gospođe Roze progresuje i kako ona utiče na nju, a kako se ona posebno odražava na Momu.

Scenografija je izuzetno bogata. U centru scene prikazuje glavnu prostoriju u kojoj se većina radnje dešava, dnevnu sobu stana gđe Roze, dok u krajnjim uglovima sede sporedni likovi dočaravajući i svet van te sobe. Kostimografija je takođe veoma zanimljiva, u maniru vremena i prostora u kome se radnja događa, kao i karaktera samih likova. Muzika, kao i sve ostalo, pristaje jednoj ovakvoj predstavi i dodatno dočarava ambijent i trenutno stanje likove po scenama.

Okružen muljem egzistencije i života u istom, sreća kao pojava Momi je neshvatiljiva. Šta je uopšte sreća, kako ljudi uspevaju da budu srećni, šta je potrebno za sreću, i, na kraju krajeva, kako nekome život može biti lep? Iako gđa Roza pokušava najbolje što može da maloga Momu izvede na pravi put kako on ne bi završio kao njegovi roditelji, ovome dečaku čiste duše i srca takav je život bliži nego ovaj „normalne“ dece. 

Koliko on ima godina ne zna ni  sam, bar ne u početku. Nekad je previše mlad, nekad je previše star, ali celoga života prolazi kroz situacije neprimerene svojim godinama. Za Momu je godina samo apstraktni element koji nikako ne može odrediti starost njegove duše i njegovog iskustva. Ovo je jedan čist mladić, spreman da sasluša, da uči od drugih, da voli bezuslovno. Život ga nije mazio. Biti drugačiji u moru istih, zračiti belinom svoje duše i nikoga ne ostavljati ravnodušnim, to je sposobnost koju samo mali broj ljudi ima. 

Ova priča o požrtvovanosti, o ljubavi i o prihvatanju ne ostavlja nikoga ravnodušnim. Svakako, vraćanje filma unazad kada se sve oko tebe ruši i kada je jedini beg od realnosti prošlost izuzetno je primamljivo. Bolest gospođe Roze uticala je, pre svega, na to da mali dečak Moma preuzme ulogu malog muškarca Muhameda koji je u stanju da donosi svoje odluke i da štiti druge. 

Na kraju krajeva, deca poput našeg glavnog aktera zaslužuju sve pohvale ovoga sveta. Izuzetna hrabrost, odanost i požrtvovanost potrebna je kako bi se odraslo uopšte, a posebno u godinama kada je to skoro pa nemoguće na prvi pogled, a možda i na drugi. Ovakva deca izrastaju u veličanstvene ljude koji se ne boje života i rizika, a možda je u tome i poenta svega...

Foto: Irena Antin (hocupozoriste.rs)



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste