„Mister Dolar“ kao vanvremenska refleksija društva


Nedavno smo prisustvovali premijeri predstave „Mister Dolar” koja je, gotovo vek nakon što je prvi put izvedena u Narodnom pozorištu, ponovo, na istoj sceni, doživela ovacije publike. Novog Mister Dolara, Miloš Lolić obukao je u modernije odelo, ali njegovo lice, nažalost, svima nam je dobro poznato.

Predstava otpočinje zabavom, u klubu rezervisanom za elitu današnjice. Dok se preglasan zvuk tehno muzike širi salom, bivate potpuno hipnotisani svetlima koja obasjavaju svedenu, ali vrlo specifičnu scenografiju. Na njoj, više od dvadeset glumaca, gotovo dva sata pleše, stvarajući osećaj scene koja se nikad ne završava. Njihove likove prepoznajete. Oni su istaknuti pojednici naše sadašnjice: uspešni biznismeni, političari i finansijski dobro situirani pojedinci. Kostimi koje nose su pompezni, još jednom ističući njihovu nepristupačnost nižim klasnim slojevima. „Kakvi su uslovi da možete pripadati eliti? Dosta vam je trospratna kuća i jedan kadilak, eto, to su vam kvalifikacije.”

mister-dolar-kao-vanvremenska-refleksija-drustva1

Radovan Vujović, tumačeći lik gospodina Matkovića, od prve scene vas uhvati čvrsto za ruku i vodi kroz radnju predstave. Brzo shvatate da je on sam pripadnik ove novonastale elite, ali da ga njegovo bogatstvo opterećuje. „Suvišak sreće može da bude tako isto teret u životu kao i suvišak nesreće”, izgovara Matković očajno, te iz potrebe da se oslobodi ovog tereta, ali i želje za spletkarenjem i osvetom, odlučuje da kelnera proglasi milionerom. Kelner Žan, ne shvatajući da je samo marioneta u igri za bogate, počinje da živi svoj nikad dosanjani san, oblačeći se u raskošne kostime i ponašajući se raskalašno. Nedim Nezirović dočarava promenu naivnog i vrednog momka u bogatog ali površnog i dosadnog pripadnika elite. Ansambl glumaca (među kojima su Jovan Jovanović, Aleksandar Srećković, Vučić Perović, Iva Milanović, Kalina Kovačević...) predstavljajući društvo koje je do tada gazilo preko običnog kelnera, sada puzi ispred njegovih nogu. On postaje počasni član, pobratim, poželjni neženja – ne menjajući ništa, sem svog finansijskog  statusa.

mister-dolar-kao-vanvremenska-refleksija-drustva2

„Interesantno je to, ako ste zapazili, koliko čovek, penjući se u više krugove, gubi od svoje otmenosti... Eto, na primer taj gospodin tamo, imao je nekada jednu veliku švercersku aferu, a taj drugi do njega imao je sumnjivo prinudno ravnanje, pa onaj treći, isključen je iz svih državnih liferacija. Sve je to bilo nekada, a sad su oni dobro situirani i svuda dobro primljeni i ugledni građani”, cinično izgovara Matković.

Na momente gajite velike simpatije prema liku Matkovića, jer verujete da se zalaže za prave vrednosti, ali u mahovima Radovan Vujović predstavlja ovog lika kao sebičnog i manipulativnog, čime opravdava njegovu pripadnost datoj društvenoj klasi. Kontrateža ovom beskičmenjačkom društvu je odlučna Maruška, koja ne odustajući od Žana teži da ga probudi iz njegovog, samo naizled savršenog sna. Teodora Dragičević igra lik koji uliva nadu da integritet u ljudima  i dalje postoji.

mister-dolar-kao-vanvremenska-refleksija-drustva3

Kada je pre jednog veka bilo postavljeno ovo delo, ono se rugalo slabostima društva, upozoravajući nas da ne dopustimo njihov dalji razvoj. Lolićev „Mister Dolar“, ne samo da naglašava sve društvene pošasti, on postavlja ogledalo pred savremeno društvo. Upire prstom u moralnu dekadenciju koju smo dozvolili. Ostaje nam da odlučimo da li ćemo biti saučesnici u daljem propadanju ljudskosti ili ćemo preduzeti nešto kako ne bismo dozvolili da „Mister Dolar” bude aktuelan i u sledećem veku.

Foto: Narodno pozorište u Beogradu/Promo



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste