Poslednje subotnje jutro u septembru otpočelo je razigrano i raspevano, jer se ovih dana održava Zvezdarište, dečji pozorišni festival koji je namenjen da najmlađoj publici upotpuni odrastanje različitim predstavama i radionicama, tako što će osluškivati njihove želje, interesovanja i poglede na detinjstvo.
Foto: Kazalište lutaka Zadar
I dok su neki uspavano tumarali ulicama u već poodmaklim časovima jutra mi smo se smestili u gledalište Teatra „Vuk” i prepustili se predstavi „Kafe Kraljevstvo” koja je došla iz Zadra, sa glumcima Dominikom Karakšićem i Irenom Bausović Tomljanović iz Kazališta lutaka. Uplovili smo u jednu posve drugačiju bajku, ispričanu kroz teatar predmeta, u kom jedna princeza, pored želja svojih roditelja da postane kraljica, želi da bude konobarica. Uz igru brojnim predmetima, ovu priču pored naratora predstavile su nam šolje, čaše i flaše različitih oblika. Naučili smo šta znači kada nešto silno želimo i spremni smo u tome da istrajemo, pa čak i onda kad nam se svi suprotstavljaju. Kako je princeza ostvarila svoj san nećemo vam reći, ali otvaranjem Kafe „Kraljevstva” počela je zabava u gledalištu. Princeza i njen najbolji drug Mikec, koji joj je sledio u ostvarenju njenog sna, publici su delili sokiće, što je doprinelo da svi ustanu sa svojih sedišta i pohitaju za poklonima. Kafe „Kraljevstvo” odjednom je postalo mesto koje obožavaju stariji i mlađi.
Iste večeri i na istom mestu, publika je mogla pogledati predstavu „Devojčica sa šibicama” u režiji Sonje Petrović i produkciji Pozorišta mladih Novi Sad. Komad je nastao po motivima bajke Hansa Kristijena Andersona, ali uz dramaturške intervencije Mine Petrić biva osavremenjena te se bavi aktuelnim pitanjima trafikinga dece.
Foto: Vladimir Veličković
Publika je smeštena na scenu, tako da veoma intimno proživljava dešavanja u kartonskom svetu glavne junakinje. Ovako postavljeno, delo teži da objasni deci osnovne emocije i opasnosti vezane za trgovinu ljudima, nasilje, psihoaktivne supstance i u njima pobudi empatiju za vršnjacima koji se u takvim životnim okolnostima nalaze. Predmeti su oživljeni i postaju likovi koji se bezosećajno odnose prema devojčici i zarobljavaju je. Na trenutke, glumci prekinu radnju kako bi objasnili neke od važnih pojmova koje delo tretira i osećanja koja nam se bude usled njih. Određeni delovi koji predstavljaju devojčicine snove prožete simbolima zvezda i svetla i određeni eskapizam iz surove svakodnevice, svojim ponavljanjem postaje blago tragičan jer se uvek završava nasiljem kojim je devojčica izložena u realnosti. Nakon gledanja dela, teško da će bilo koji gledalac, bio dete ili odrasla osoba, proći malodušno pored mladih na ulici.
