Drugog dana 27. po redu Međunarodnog festivala klasike „Vršačka pozorišna jesen“ koji se održava u Narodom pozorištu „Sterija“ u Vršcu odigrala se predstava „Zločin i kazna“ Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke.
Trosatna predstava sa jednom pauzom rađena je po dramatizaciji Miroslava Berovića sa intervencijom samog reditelja Dušana Petrovića, koji je na sceni napravio pravi, fluidni pozorišni komad. Fjodor Mihajlovič Dostojevski je kućni prijatelj svakog razuma i zbog toga ne treba brinuti što se upravo ovo njegovo delo „Zločin i kazna“ nalazi na samom vrhu kako ruske, tako i klasične književnost. Glavni protagonista priča, opšte poznat Rodion Raskoljnikov, sukobljen je sa spoljašnjim svetom u svom minijaturnom svemiru veličine njegove neuredne sobe. Kako bi lakše podneo stvarnost, on kuje raznorazne teorije od kojih se u jednoj pita: „Da li dobar cilj opravdava sredstvo kojim se ostvaruje?“. Kako bi proverio ispravnost svojih ubeđenja, Raskoljnikov izvršava zločin nad starom lihvaricom i time pruža korak ka novoj fazi njegovog života, koju kroz pozorišnu scenu doživljavamo ponajviše kao Golgotu.
Ono što je uvek pod znakom pitanja, i ono što stalno kopka, kako stvaraoce predstava, tako i publiku, jeste pitanje na koji način izneti klasični koncept pred urbanu, savremenu publiku koja se nalazi u dalekom raskoraku sa razumom i smislenim postupcima. Banjalučki ansambl sa tim nije imao nikakvih problema, jer je reditelj napravio pozorišnu magiju u kojoj vidimo jasna i smislena scenska rešenja, tačan emotivan pristup i potpuno preciznu dinamiku koju predstava ima. Takođe, pored reditelja, Petar Bilbija je komponovao muziku koja verodostojno prati komad i sve njegove uspone i padove. Pored Petra, Marija Kalabić potpisuje scenografiju sačinjenu od drvenih paleta koje vise sa scene u obliku krova, ali takođe se nalaze i iza mesta radnje, dok prorezi na samim paletama pod uglom svetala deluju i kao rešetke, odnosno mentalno zarobljeništvo samih likova. Kompaktnost promene scena, lakoća verbalnih i neverbalnih dijaloga, dovode nas do osećaja da glumački ansambl Narodnog pozorišta Republike Srpske virtuozno korespondira sa samom pričom Dostojevskog i da imaju nepobitan razlog zbog čega je važno delo svetske književnosti „Zločin i kazna“ postavljeno ispred nas. Atmosfera, koja kroz svih 180 minuta neupitno osvaja publiku, predstavlja ozbiljnu analizu pozorišta kao umetnosti, kao i jasan uvid u poštovanje prema svakom gledaocu u dvorani.
Kako sam reditelj Dušan Petrović kaže: „U vremenu u kom smo sa svih strana, preko raznih novih i starih medija, napadnuti banalnim sadržajima, prostotom i nepodnošljivom površnošću, smatram da umetnost, pre svega pozorište koje je uvek bilo svedok svog doba, mora ponovo da stekne svoju prosvetiteljsku misiju, da bude brana sveopštem zaglupljivanju. Teatar treba da bude oaza, sigurna kuća, skriveni hram u koji se njegovi posvećenici mogu skloniti i razmatrati mnoga suštinska pitanja.“
Šta nas očekuje do 23. novembra u Vršcu pogledajte na linku https://hocupozoriste.rs/festivali/27-medjunarodni-festival-klasike-vrsacka-pozorisna-jesen
