Pogled u najdublje strahove


Savremeni plesni solo performans „Nothing can go wrong” odigran je sinoć, šeste večeri BAŠTeAtra, na sceni Slavica Slaja Urošević u Domu omladine u Kragujevcu. Ova predstava je autorski projekat Isidore Stanišić, u saradnji sa kompozitorkom i pijanistkinjom Darjom Janošević.

sesto-vece-3basteatar-milica-rakovic1

Kroz muziku, ples i pokret, autorke komuniciraju sa publikom o ljudskim strahovima koji su, prema istraživanjima psihologa, na sledeći način poređani po učestalosti: strah od javnog nastupa, ljudi, neuspjeha, smrti i usamljenosti. Upravo tih pet strahova dijeli predstavu na pet cjelina, a u svakoj se, radi snažnijeg vizuelnog doživljaja, koriste različiti rekviziti: od trake za obilježavanje opasnosti, povoca za pse, motorne testere, helijumskih balona u obliku ajkula do rođendanskih svjećica.

O nastanku predstave, međusobnoj saradnji, ljudskim strahovima u kontekstu današnjeg društva, ali i trenutne pandemije, razgovarali smo sa autorkama, Isidorom Stanišić i Darjom Janošević, na Okruglom stolu neposredno nakon performansa.

„Predstava je nastala pre dve godine. Tada sam htela da se pozabavim ljudskom potrebom za zaštitom i bezbednošću, podstaknuta 11. septembrom. Opšte mere bezbednosti koje su tad uvedene na aerodromima održale su se i danas. I mnogo nakon napada, ljudi sa njujorških ulica bi padali na zemlju čim bi eksplodirala nečija guma. Interesovala me je „doktrina šoka”, o kojoj govori Naomi Klajn i koliko lako se strahovi koriste za manipulaciju ljudima. Na Maslovljevoj lestvici potreba jedna od osnovnih je ljudska potreba za bezbednošću; ako su osnovne potrebe ugrožene, čovek više ne razmišlja šta mu je uskraćeno na intelektualnom ili emotivnom planu. Interesovalo me je na koji način sistem manipuliše strahovima ne bi li nas držao pod konstantnom šapom – i onda se desio covid 19”, navodi Isidora Stanišić.

sesto-vece-3basteatar-milica-rakovic2

Obje autorke naglašavaju da je epidemiološka situacija u kojoj se nalazimo promijenila način sagledavanja ove predstave, kako na polju ljudskih strahova, koji dobijaju nove i drugačije forme, tako i u smislu kontradiktornosti između želje da budemo bezbjedni i pobune koju osjećamo protiv nošenja maski koje bi, u načelu, trebalo da nas štite kao kolektiv.

„Mislim da treba da štitimo i sebe i druge; mislim da je upravo ta potreba za bezbednošću i doslednost u tome da ja i sada i tokom predstave nosim masku poruka da želim da zaštitim drugoga, da ne želim da budem odgovorna za tuđu bolest ili smrt. Empatija je ono što nam danas užasno nedostaje, a umetnost je jedan od načina treniranja empatije. Uživajući u umetničkom delu, mi se uživljavamo u ono što je neko drugi hteo da nam kaže i na taj način razvijamo saosećanje. Mislim da je najvažnija ideja da bez drugoga ne postojim ni ja kao ličnost i da zbog toga moramo brinuti jedni o drugima.” Tokom razgovora razmatrano je i pitanje usamljenosti i izolacije u vrijeme korona virusa. Da li umijemo da osvijestimo da se ne plašimo jedni drugih već virusa, odnosno da socijalna distanca nije isto što i fizička? Da li strah od zaraze prenosimo na međuljudske odnose i tako ih urušavamo?

Performansom „Nothing can go wrong” zatvoren je takmičarski program trećeg BAŠTeAtra. Večeras, poslednje večeri, imamo priliku da odgledamo dokumentarni film „Čvorovi” u Galeriji Doma omladine, sa početkom u 18 časova, nakon čega će biti održana dodjela nagrada. U čast nagrađenih, u Knjaževsko-srpskom teatru u 20:15 časova biće odigrana predstava „Nacija” u produkciji Savremenog pozorišta Kragujevac.

Foto: Milica Raković (hocupozoriste.rs)



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste