Ponovo radi pozorište! Ponovo svetli Reflektor


Poslednji put, u pozorištu sam bila u martu na premijeri predstave „Urednik“ Reflektor teatra u Dorćol Placu. Mada je već tada korona bila najčešća reč u razgovoru svih i na svakom mestu, nije mi palo na pamet da se rastajemo na nekoliko meseci pozorište i ja. Nije bilo lako, no preživeli smo. Dugo iščekivani susret desio se, čudne li (ili ne) koincidencije, ponovo sa Reflektor teatrom, na istom mestu i ovog puta, sa njihovim „Muškarčinama“.

Ponovo radi pozorište! Ne znam koliko mi je puta ova rečenica prošla kroz glavu od trenutka kada sam ušla u bus i otišla na predstavu, pa sve do dugo u noć dok nisam mogla da zaspim od uzbuđenja. Dajte vatromet, dajte konfete, čujte i počujte, ponovo radi pozorište!

Foto: Katarina Gavrilov Nemojte mi zameriti ovu euforiju. Ako ste bili sinoć u Dorćol Placu, verujem da ćete me razumeti. A ako i niste - čim odgledate prvu predstavu, i vi ćete biti jednako ushićeni.

Mogla bih sada da pišem kako su "Muškarčine" fantastična predstava sa jako važnim temama i odličnom realizacijom. Mogla bih naširoko da to obrazlažem, idem u detalje, zalazim u sitna crevca. Mogla bih, al neću. Uostalom, njen osmogodišnji staž govori sam za sebe. Danas ne pričamo o predstavi, pričamo o aplauzu.

Jeste li nekada bili na predstavi na kojoj je aplauz počeo pre nego što su glumci izgovorili prvu repliku? Iz rubrike neverovali ili da, baš to se desilo. Nije to bio običan aplauz, bio je pobednički. Čini mi se da je istovremeno bio upućen i glumcima, i autorima i novom mladom direktoru Reflektora Marku Panajotoviću, ali smo najviše aplaudirali našem ponovnom susretu, pozorištu koje ponovo počinje da živi, pa možda pomalo i sebi (nemojte mi reći da ne zaslužuje aplauz što smo toliko izdržali bez teatra!).

Da ovo nije bilo obično izvođenje potvrdila mi je i gledateljka Nina, koja se podelila utiske sa mnom posle predstave:

Mnogo sam srećna što sam se vratila u pozorište, ovo je moj jubilej. Deseti put gledam ovu predstavu. Zato mi je drago što sam baš nju gledala posle toliko vremena negledanja ničega. Ovaj put, čini mi se da se publika na sve smejala i bila je uzbuđenija nego bilo koji put do sada! Ne znam da li je to zato što su svi euforični zato što su se vratili u pozorošte. Ovaj prostor je divan i jedva čekam da gledam nešto sledeće!

Njena drugarica je samo kratko i jasno prokomentarisala:

Osećam se kao da sam se vratila kući!

I glumac Đorđe Živadinović Grgur nije krio ushićenost zbog povratka:

Meni je baš nedostajalo pozorište. Tokom epidemije bio sam van grada i kada sam se vratio radio sam na predstavi koju sam počeo pre epidemije, ali mi je mnogo više falilo ovo. Odluka da, „Muškarčine“ otvore novu scenu na u Dorćol Placu, gde će se od sada igrati sve naše predstave, bila je nekako logična i očigledno fantastična. Publika je evidentno bila željna pozorišta, a i pozorište publike. Svi smo imali malo treme, koju inače nemamo pred ovu predstavu jer je igramo osam godina. Shvatili smo da je to zbog ogromnog uzbuđenja. Kad smo počeli da igramo, i na samom kraju, shvatio sam da, kada ti nedostaje pozorište, to je suštinsko nedostajanje. Nadam se da ćemo nastaviti ovako kako smo počeli.

Divna je bila ideja onlajn pozorišta u kriznom trenutku i dočekana je sa ogromnom euforijom, no čini mi se da smo se većinski složili da je to više dobra inicijativa nego nešto što zaista može da zadovolji potrebu za pozorišnim iskustvom. „Muškarčine“ su sinoć baš to i potvrdile. Tu interakciju, razmenu energije, mnogo smeha i još više zadovoljnih osmeha na kraju predstave, sa dugim stajaćim ovacijama kao šlag na torti, ništa, baš ništa na ovom svetu ne može da zameni.

Foto: Katarina Gavrilov, Teodora Denčić 

 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste