Poslednja premijera Beogradskog dramskog pozorišta u ovoj godini


Beogradsko dramsko pozorište će 29. novembra prikazati poslednju premijeru u ovoj godini. Reč je o noveli Živojina Pavlovića “Raslo mi je badem drvo” koju je dramatizovala i sceni prilagodila Milena Pavlović Čučilović. Tekst je nastao u periodu između dva velika rata u tzv. zlatnom  dobu, kada je Beograd bio šaren, bezbrižan, uzbudljiv i neopterećen političkim pitanjima, već samo onim ličnim. Ličnim i jednostavnim, onakvim kakva se postavljaju kada se misli da je sa ratom zauvek gotovo, ne sluteći da upravo žive zatišje pred novu buru.

Centralni lik je Blagoje, koga tumači Stefan Radonjić, ambiciozni mladić koji dolazi u Beograd i susreće se sa porodicom Balabanović. Susret ima veliki značaj u oblikovanju njegovog karaktera, čiju metamorfozu pratimo tokom trajanja predstave. Od skromnog mladića postaje neko ko bez osvrtanja na posledice grabi ka svom cilju. Mladi glumac Stefan Radonjić priznao da je mu je poveravanje ove uloge ozbiljan zadatak i da se nada da će opravdati velika očekivanja.

Glumac Aleksandar Alač kazao je da je predstava duboko lična, ponajviše za samu Milenu Pavlović, a da je ova izvedba zapravo svet Žike Pavlovića gledan njenim očima.

Nadi Macanković poverena je uloga provokativne Rozalije, čije je karakterne crte želela duboko da istakne gurajući sredstva izražavanja do krajnjih granica, time ističući ujedno tragiku i komiku svog lika. Uz to, izjavila je da ju je humor Žike Pavlovića očarao i kupio već pri prvom čitanju.

Tatjana Kecman tumači lik Štefice, koja je kako kaže: “Dobra, naivna kao dete, odana kao pas i zbog toga strada.”

Glumac Lako Nikolić izneo je kompleksnost svog lika uz opis: “ Zamislite ginekologa koji se bori za povećanje populacije, a ujedno se bavi i abortusima. Uz to je i religiozan, a religijom dolazi do novca kojim finansira buduće komuniste.” Pored opisanog paradoksa igra još nekoliko likova, što vidljivih, što nevidljivih, a budući da se radnja odigrava kroz snoviđenje glavnog lika sve je moguće kao snu.

Predstava govori o nostalgiji za detinjstvom, prošlošću, mladošću i boljim vremenima. Prateći razvojni put Blagoja sagledava se prolaznost života i razvoj jedne ličnosti, dođagaji koji je istorijskom i sudbinskom smislu ponavljaju iz generacije u generaciju, tipični za balkanski mentalitet.

Ekipu predstave čine Aleksandar Alač, Tatjana Kecman, Lako Nikolić, Nada Macanković, Maja Ranđić i Stefan Radonjić. Premijera je zakazana za 29. novembar, a sledeća izvođenja biće 30.11. , 11.12. i 15.12.

Foto: Beogradsko dramsko pozorište



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste