Praizvedbom „Triptiha za radnike“ počeo rad Gradskog pozorišta u Čačku

Nikola Bešlić
08. okt 2018.

Praizvedbom „Triptiha za radnike“ autora Sare Radojković, Strahinje Madžarević i Tijane Grumić u režiji Juga Đorđevića sa radom je počelo Gradsko pozorište u Čačku.

„Nakon više decenija amaterskog bavljenja pozorišnom umetnošću, a po odobrenju Ministarstva prosvete, u aprilu 1946. godine Čačak je dobio svoje profesionalno pozorište. Deset godina kasnije (aprila 1956) Čačani su doneli sami rešenje o njegovom ukidanju, ne sluteći kakve će posledice takva odluka ostaviti na kulturni i društveni život grada. Pozorište u Čačku izraslo je iz amaterizma i izgubilo se u njemu.“ Navodi se u katalogu izložbe iz 2006. godine, koju je Medjuopštinski istorijski arhiv u Čačku postavio povodom 60. godina od osnivanja čačanskog pozorišta.

I tako je bilo sve do početka ove godine, kada je Bratislav Janković pokrenuo inicijativu za osnivanjem profesionalnog pozorišta u Čačku. Okupio je oko sebe mlad tim koji je počeo rad na prvoj predstavi, a za celu ideju dobio i podršku lokalne samouprave. Sinoćna premijera održana je u prostorijama KUD „Dule Milisavljević Žele“, a iz grada obećavaju da će novo pozorište imati svoju zgradu za nesmetani rad.

„Triptih za radnike“ je tročinka koja je namenski pisana za prvu premijeru Gradskog pozorišta u Čačku na ideju reditelja Juga Đorđevića. Sastavljena iz tri odvojena dela predstava se sve vreme bavi problemom položaja radnika, i vrednosti njihovog života u kapitalističkoj mašini. Prva dva dela su zasnovana na istinitim događajima odnosno tragedijama u fabrikama u Americi (Njujork, 1911. godine) odnosno Bangladešu (https://www.dw.com/bs/po%C5%BEar-u-fabrici-tekstila-u-banglade%C5%A1u/a-2491160), dok je treći deo fikcija smeštena u današnje vreme u Srbiji, u kome radnice takođe gube živote na radnom mestu.

Dugo imao ideju da radim predstavu o radnicima jer sam na fakultetu imao predmet Američka istorija i ovaj požar u fabrici „Triangle Shirtwaist” u Njujorku u kome je poginulo preko 140 žena, posle kog su tek uvedene požarne stepenice na zgradama, mi je bio vrlo intrigantan. Kontaktirao sam Saru, Strahinju i Tijanu, sa kojima sam već sarađivao i tako je nastao ovaj triptih. – rekao je o ideji za komad reditelj Jug Đorđević, i dodao da je sa zadovoljstvom prihvatio predlog za rad u novoj sredini: Bratislav Janković me je kontaktirao sa željom da ja režiram prvu predstavu i rekao mi da imam odrešene ruke.  Iako celu glumačku ekipu osim Une poznajem od ranije, rad na ovoj predstavi je bio potpuno novo iskustvo, nikad ranije nisam ni bio u Čačku, novi grad, novi ljudi, novo pozorište. Taj osećaj je stvorio jednu sjajnu energiju i rezultat toga je ova predstava. Raduje me reakcija publike, nadam se da će ova predstava „trčati“ maraton i jedva čekam da vidim koji je sledeći Bracin potez u radu Gradskog pozorišta u Čačku.

Glumačku postavu čine Aleksandar Đinđić, Bratislav Janković, Ivana Terzić i Una Đelošević, najmlađa članica koja konačno dobila priliku da radi profesionalnu predstavu u svom rodnom gradu. Svoje utiske iznela je za naš portal:

Od početne ideje do premijere ni u jednom trenutku nisam posumnjala da radimo nešto dobro, nešto što je važno i veliko ne samo za naš grad, ali prvenstveno za naš grad i sve vreme sam verovala u ideju i da će je Braca sprovesti do kraja. Meni je sve bilo tako lako i uzbudljivo, dobili smo sjajne tekstove, Jug kao reditelj je istovremeno blag i autoritativan na neki suptilan način, sve je funkcionisalo fantastično. A sad posle premijere, čini mi se da još nisam svesna ali osećam veliki naboj u grudima, da mi se trči i skače jer sve ovo tako lepo, imamo povratnu reakciju od publike, bubnji mi u ušima sve što ljudi govore i vrlo im je drago da se ovako nešto dešava.

O temi predstave i koliko je važno da se pozorište bavi ovakvim temama Una dodaje:

Moj profesor na masteru, Haris Pašović, nam je govorio da svaki put kada izađemo na scenu moramo biti svesni da dajemo glas nekome koga nema. To je posebno važno kada je u pitanju ovako delikatna tema o kojoj jedni ne vole da govore, druge boli, treći se plaše. Tada ja kao glumica, osećam još veći emotivni naboj, osećam još više odgovornosti ali i još veću želju da kriknem to sa scene i da se ta poruka čuje, koliko je ova tema važna ne samo za naše vreme, to je tako od kad je počela industrijska revolucija.

Ako se po jutru dan poznaje, a rad pozorišta po prvoj premijeri Čačak dobija pozorište koji će se baviti vrlo važnim temama, koje će prštati od energije koju donose mladi ljudi, mi ćemo sa zadovoljstvom izveštavati i Čačanima želimo još mnogo aplauza kakav je bio onaj sinoćni.

Foto: Glas zapadne Srbije



Povratak na vesti