Drugi dan pozorišnog festivala „Parobrod” bio je rezervisan za predstavu „Revolucionarni put” u režiji Janka Cekića. Već po dobro poznatoj kultnoj ekranizaciji, koja je urađena po istoimenom romanu Ričarda Jejtsa, u kojoj glavne uloge tumače maestralni Dikaprio i Vinslet, znamo da priča prati Frenk i Ejpril, koji su sebe oduvek smatrali drugačijim i spremnim da žive život koji je zasnovan na idealima i umetnosti. Tako su, čim su se doselili u svoju novu kuću na Revolucionarnom putu, odlučili da nikada neće biti zarobljeni u društvenim stegama svog doba. Frenk, koga tumači Janko Cekić, dobar je i inteligentan muškarac sa stabilnim poslom i Ejpril, koju tumači Ivona Kustudić, jeste ne baš srećna domaćica željna ispunjenja i strasti. Oni su kao i svi drugi – porodica s izgubljenim snovima, poput svih drugih.
Predstava se bavi samo segmentima ove priče, i to onim koji se dešavaju iza zatvorenih vrata mladog bračnog para, sve se svodi na njih dvoje. O ostalim likova saznajemo samo iz njihovih razgovora. Publika je tako imala priliku da bude direktan, ćutljivi svedok jedne vrlo strastvene, dramatične, beznadežne i posve krvave priče. Intimističkom doživljaju doprinela je i skromna scena „Parobrod teatra”, kao i scenografija koju je činila samo jedna velika, drvena klupa.
Vođena željom da promeni sudbinu, Ejpril smišlja plan satkan od fantazija – početi sve ispočetka u Parizu. Ali kada plan počne da se ostvaruje, svaki od supružnika bude gurnut u ekstreme, jedno želi da pobegne po svaku cenu, a drugo želi da sačuva sve što imaju, bez obzira na to kakve kompromise treba načiniti. Tada se u njihova četiri zida dešavaju fatalni i nezamislivi konflikti i strah da nijedno od njih dvoje neće dobiti ono što misli da zaslužuje. Iako je predstava bazirana isključivo na intezivnim dijalozima među supružnicima, ona veoma dobro oslikava probleme mladih parova danas, koji su već toliko učestali da su postali tipizirani. Od prvog zajedničkog dana u braku neminovno je prilagođavanje društveno prihvatljivom kalupu, a svaki višak izvan njega je nedopustiv.
Nemoguće je ne primetiti neverovatnu, gotovo očaravajuću hemiju koja vlada između ovo dvoje glumaca. Značajna primesa ovom odnosu je i dramski tekst, koji na vrlo specifičan način preispituje položaj žene u savremenom društvu. Ivona Kustudić je u tom smislu imala veoma zahtevan zadatak u predstavljanju žene koja se bavila umetnošću i koja je svoj talenat ugušila zarad muškarca, i u tome je bila veoma uspešna.
Bezbroj je pitanja koja predstava pokreće u roku od sat vremena njenog trajanja – da li je abortus ravan ubistvu? Da li žena ima pravo kontrole nad svojim telom, ili se muškarac pita o tome? Zašto je danas toliko teško odbaciti rutinu i promeniti način življenja? Da li začeće deteta dolazi iz ljubavi ili je to samo želja da se tako sačuva brak? Očigledno se ništa nije promenilo od vremena kada je komad pisan, a to su pedesete godine prošlog veka.
Treće večeri festivala publiku očekuje predstava „Tajne žena” u režiji Janka Cekića.
