Samo običan čovek može da učini nešto tako neobično

Gostujuća predstava Fakulteta dramskih umetnosti Skoplje u mesecu martu obogatila je repertoar Pozorišta Promena Akademije umetnosti Novi Sad. Reč je o „Bečkoj stolici”, diplomskoj predstavi rađenoj po jednočinki Nikolaja Koljade. Autor drame, poznat kao „sunce ruske dramaturgije”, umetnik je apsurda, mašte i avangarde, potpisnik čuvenih komada: „Kokoška”, „Murlin Murlo”, kao i „Bajka o carevoj mrtvoj kćeri”.

Pred publikom se događa duodrama. „Pored jednog zida stoji muškarac, a pored drugog žena. ON i ONA. Uplašeno gledaju jedno drugog…” Muškarac je Branko Atanasov, ženu glumi Izabela Jakimova. Tu je još i stolica, čijeg se imena nikako ne mogu setiti. 

ON:

On liči na nekakvog glumca, a u stvari je fotograf. On se plaši suza. On je histeričan, poput kakvog deteta. On hoda kao neka balerina, na prstima. On plašljivo diše i uvek nabira čelo. On je emotivan, željan nege i brige. On pri sebi ima kutiju šibica ukoliko ne bude bilo izlaza. On ima njenu fotografiju i  drhtave ruke glumca.

ONA:

Ona je frizerka. Njen znoj se prilično oseća. Ona se boji njegove koverte sa fotografijama (jer budi u njoj bolna sećanja na majčinu smrt). Ona uvek sa sobom nosi makaze, u skladu sa svojim zanimanjem i ako bude trebalo da se odbrani. Ona ga smiruje. Ona mu seče kosu i nokte, pri svakom rezu makaza kaže: „Cik-Cik”. Ona hoda na petama, čini se kao da leti. Ona ga je naučila da leti. Ona lije neprestane suze glumice.

Scenom dominira crna boja. Kako glumac u predstavi kaže: „Sve je užasno, nenormalno.” Sami su. Izgleda da se odnekud možda već poznaju. Oni su eksperiment. Neko ih pomno posmatra (u predstavi to je publika). Svetla se pale i gase, čas su uperena na njih, čas u gledalište. Zato se ponašaju prirodno, kako ne bi poludeli. U originalnoj verziji komada oni su zarobljeni u četiri zida neke ludnice.  Autor dramske priče na samom kraju kaže: „U ovom ludom svetu nemoguće je uzletati do zvezda. Neko to može kad veoma voli. Probao sam. Sad hodam po zemlji.” Svet u kome je rešenje ljubav jeste svet ove drame i pozorišta, ma koliko to zvučalo apsurdno, fantastično, suludo.

„Sam tekst nudi toliko mogućnosti” - kaže za naš portal glumac Branko Atanasov - „ i raznih načina i pristupa kako može da se postavi i da se igra, u stvari to nas je na neki način i opredelilo da radimo ovaj komad. Tražili smo logiku, doslednost samih replika, likova… ali kad smo pomislili da smo je našli, posle nekoliko replika, uvidimo da to nije tako. Otvaralo se mnogo pitanja, svaka proba bila je novi svet i tada smo rešili da uzmemo za naš cilj suštinu ljudskog postojanja i životni smisao svakog čoveka, a to je ljubav. Tako smo radili našu predstavu, gradili naše odnose, kroz iskrenost i ono što je suštinski važno. Drago mi je da publika taj naš poriv i primećuje.”

Glumica u predstavi, Izabela Jakimova, ističe kako je „ceo tekst začudan, nejasan i nekako apstraktan, te upravo to beše veliki izazov i motivacija da ga radimo za svoj diplomski rad. Ono što me jako raduje jeste da posle svakog izvođenja publika nastavlja da razmišlja o predstavi i o tome koja sve pitanja ona otvara.” 

Oni su glumci svojih uloga. Oni ne padaju duhom. Prisećaju se uspomena iz detinjstva. Suze i smeh njihovih duša izlivaju se u izolovanoj prostoriji. Ljubavna očaranost je fizički prisutna, preliva se u gledalište. To je to. Priča o dvoje koje je situacija zadesila da se nađu zajedno u istoj sobi u istom svetu. Da li je ovo oličenje nekakvog sna? Ili je igra viših, nepoznatih sila što nas sve i svugde posmatraju? Čini se, oni lete. Ostalo, nebitno je. Stolica se zove Bečka. Ipak, oni su visoko iznad nje, na putu do zvezda.

Muzika Marjana Necaka jednako je sugestivna kao i gluma u ovoj predsavi i doprinela je još bogatijem emocionalnom doživljaju gledalaca “Bečke stolice” skopskog FDU-a. Nikolaj Koljada, glumci, publika - bila je to magična simbioza. Bila je to ljubav što gradi, za razliku od mržnje koja ruši i samo ruši. Sušta emocija. Bilo je te večeri na novosadskoj Akademiji pozoršte koje može da stane u kutiju šibica, a veliko kao i svet.

A Vi? Umete li da volite u ovom ludom svetu? Ili ste i Vi deo tog svetskog ludila? Kakav je smisao Vašeg (našeg)  postojanja na Zemlji? Izjasnite se.

Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste