Spas je u igri (oblikovanja)


Druge večeri devetog ambijentalnog pozorišnog festivala „Tvrđava teatar” publika je imala priliku da pogleda predstavu „Plastelin” Beogradskog dramskog pozorišta, u režiji Marka Torlakovića, a po originalnom tekstu Vasilija Sigareva. 

Ova drama izaziva veliku pažnju i glumaca i publike još od 2001. godine, kada je napisana. 

Radnja prati Maksima, srednjoškolca koji odrasta u bezimenom gradu na Uralu. Iako nije reč o monodrami, publika sve vreme prati predstavu iz vizure jednog lika. 

Dramaturški postupak kojim mestu radnje nije dato ime, gledaoca suptilno upućuje na univerzalnost − ono što se događa (u) liku može se desiti (u) svakome od nas, bez obzira na koordinatne tačke na kojima se nalazimo. Splet nesrećnih okolnosti u kojima se glavni junak formira u zrelu ličnost dat je hronološkim prikazom, prateći period viših razreda osnovne i sve razrede srednje škole. U predstavi je taj niz grupisan tematski: polazna tačka, ujedno i najdominantnija, predstavlja raspad institucija kao što su škola i porodica. Živeći kod stare tetke, daleko od svoje primarne porodice, Maksim se oseća usamljeno i iz tog osećaja biva nasilan prema svojim vršnjacima u srednjoj školi. 

Škola kao institucija predstavlja i glavno mesto bestidne korupcije i samim tim ona nema razvijen sistem podrške za Maksima, te zbog toga on biva izbačen iz nje. Drugi problem na koji Maksim nailazi jeste nedostatak podrške državnog sistema, svedočenje opštem haosu na ulicama i na momente učestvovanje u istom tom neredu. 

Da bi makar na trenutak zaboravio na sve što se oko njega dešava, Maksim, poprilično regresivno pronalazi spas u igri oblikovanja plastelina. Mekan i rastegljiv, plastelin je jedino čime Maksim može manipulisati, oblikovati ga po svojoj želji i na taj način držati barem nešto pod svojom kontrolom. Na opštem simboličnom planu, Maksim i plastelin imaju nešto zajedničko − oblikovani su pritiskom koji je mnogo veći od njih i van njihove kontrole. Ono što plastelin predstavlja Maksimu, Maksim to predstavlja sistemu: ništa više sem obične igračke koja neminovno mora dotrajati i dosaditi.

Foto: Dragana Udovičić



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste