„Koliko košta dvadeset i jedan gram ljudske duše?”


Treće večeri ambijentalnog pozorišnog festivala Tvrđava teatar smederevska publika imala je prilike da pogleda predstavu „Zaboravljene” u režiji Marije Milenković, produkciji Beo Art 2015 i Jugo scena a po originalnom tekstu Zorke Novković i Jelene Jovanović. 

Heroina – reč koja u poređenju s rečju vojnik zvuči rogobatno ili sasvim nepotrebno. 

Koliko muškaraca koji su obeležili srpsku kulturu možete nabrojati, a koliko žena? Gajimo li kulturu zaborava prema onima koje su u velikoj meri zaslužne za ono što imamo danas? 

koliko-kosta-dvadeset-i-jedan-gram-ljudske-duse1

Ova drama pred publiku donosi pet heroina koje nenametljivo predstavljajući svoje živote i dela za koje su zaslužne kritički promišljaju položaj svih značajnih žena u srpskom društvu. 

Predstava započinje predstavljanjem Mileve Marić Ajnštajn (tumači je Katarina Radivojević), čuvene supruge Alberta Ajnštajna, prve Srpkinje na Politehničkom fakultetu u Cirihu. Iz njene ispovesti očitava se ono što je klasična istorija od nas sakrila – Albertov odnos prema Milevi koji se većinom vremena svodio na koristoljubivost naučnog genija i nipodaštavanje, inferiorniji pogled na Milevu samo zato što, usled brojnih prepreka zbog kojih nije mogla da se karijerno razvija, nema isti nivo obrazovanja kao i Albert. 

Sledeća heroina koju publika upoznaje je Jelena Lozanić, poznatija još i kao „lobistkinja u narodnoj nošnji”. Predstavnica Crvenog krsta Kraljevine Srbije u Americi tokom prvog svetskog rata, njen život je priča o hrabroj ženi koja, pored odbacivanja i od sopstvenog naroda nije odustala da se izbori za njihov bolji život. Kao mlada bolničarka na početku Prvog svetskog rata i velika pobornica za prava žena ubrzo je shvatila svoju misiju i 1915. otišla u Ameriku tamo prikupljajući donatorsku pomoć. Njen muž Džon Frotingam je nakon prvog poznanstva s njom postao jedan od najvećih dobrotvora srpskog naroda. 

Ana Franić prikazujući Jeleninu višedecenijsku požrtvovanost savršeno tumači vatren temperament žene koja od svoje misije nije odustala uprkos činjenici da je i od članova sopstvene porodice bila omražena zbog odlaska u Evropu i Ameriku. 

koliko-kosta-dvadeset-i-jedan-gram-ljudske-duse2

Sledeća priča sa kojom se publika upoznaje je priča o Milunki Savić, najvećoj heroini balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Iluzija da o najodlikovanijoj borkinji u istoriji ratovanja znamo sve ruši se već u prvim minutima izlaska Nine Nešković na scenu, koja prestavlja ženu koja ne krije težinu ratovanja niti se suzdržava prikazivanja bolnih sećanja na rat, kao što smo navikli da je slučaj sa herojima. Prepričavajući svoja ratna iskustva Milunka nam nudi skup priča o smrti koja je, kako ona sama to kaže, „većinu vremena njenog života lebdela iznad nje” te je se ona zapravo nikada nije ni bojala. „Ja nisam umrla, moja večnost živi među vama” zadnja je rečenica Milunkinog monologa kojom se ona obraća gledajući direktno u publiku, čime je nova percepcija i iskustvo gledaoca upotpunjeno. 

Četvrta heroina je Nadežda Petrović, najpoznatija srpska slikarka svih vremena. Njen život je priča borbe za sve aspekte ljudske duše - umetnost, obrazovanje i goli ljudski život tokom rata. Predstavljajući prvi moderan projekat srpske umetnosti, na početku 20. veka doživljen kao prestup žene sa „njenog mesta”, Nadežda nailazi na brojne prepreke i predrasude prema njenom stvaralaštvu. Istorijski je ostalo upečatljivo njeno zalaganje za otvaranje slikarske škole u Beogradu, što je možda i najupečatljivija scena celog dela. „Teško je u zemlji duhovne krize biti umetnik. A znate šta je još teže? Biti umetnica. To je čak i nezamislivo.” rečenica je kojom nam Vaja Dujović tumačeći Nadeždu otkriva sve što treba da znamo o odnosu političke vlasti prema umetnosti, ali i odnosu tadašnjeg društva prema umetnicama. 

koliko-kosta-dvadeset-i-jedan-gram-ljudske-duse3Peta ali ne i najmanje važna žena je Rut Stenli Farnam koju naizmenično tumače sve četiri glumice. Priča o jedinoj Amerikanki koja je tokom Prvog svetskog rata dobrovoljno negovala srpske ranjenike na Balkanskom frontu. Iza sebe ostavivši knjigu o Srbima u kojoj se posebno osvrnula na srpsku ženu kao žrtvu rata, njena izuzetno inspirišuća priča omogućava publici da sruši sopstvene tabue o ženama strankinjama i njihovim pogledima na srpski narod. 

Dramaturški  elementi u velikoj meri doprinose kompletnom emotivnom doživljaju predstave. 

Fragmentarna dramaturgija u kombinaciji sa dinamičnim pokretom (koreografkinja Marija Milenković) i neverbalnom komunikacijom sa publikom gledaocu daju doživljaj da se priče koje gledamo na sceni nalaze među nama, da se devojke sa velikim potencijalima i željama nalaze u publici. Cela suština predstave je zapravo u osnaživanju devojaka da slede svoje velike snove i od njih ne odustaju. 

Muzika kao umetnost ne izostaje iz predstave – delo obiluje a capella izvođenjem narodnih epskih pesmama ali i brehtovskih songova. Kombinacijom pojedinih elemenata hebrejske i antičke književnosti stiče se utisak univerzalnosti teme o kojoj je u delu reč. Svaka „nova” ispovest započinje citiranjem najpoznatijeg biblijskog citata iz Jevanđelja po Jovanu – „onaj koji je bez greha, neka prvi baci kamen.”

Nešto nalik antičkom horu javlja se tokom svakog monologa predstave. U momentima kada se određeni akter obraća publici, ostatak glumačke ekipe grupisao bi se na drugom kraju scene, predstavljajući društvo ne kao skup individua već jedinstveni kolektivni glas toga doba, koji je svaku od naših junakinja neosnovano unižavao. 

Ova drama nam svojom suštinom šalje ozbiljnu poruku o kulturi zaborava koju vredno gajimo prema ženama koje su zaslužile ne samo da ih se sećamo već i da njihove živote i zasluge adekvatno slavimo kroz razgovore o njima i druge forme koje bi doprinele njihovoj vidljivosti. Iskreno nadajući se da je ova predstava samo početak velike misije sećanja na značajne žene, svima nam želim da oplemenimo taj dvadeset i jedan gram naših duša.

Foto: Beoart



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste