Četvrtog dana Fist festivala prikazane su tri predstave, „Momik” Nacionalne akademije dramskih umetnosti „Aleksander Zelwerowicz” iz Varšave, „Wroclaw.Escape room”, Nacionalne akademije pozorišne umetnosti u Krakovu i „Galeb”, Poljske nacionalne škole za film, televiziju i pozorište u Lođu, Poljska. Takođe, vođena je i Panel diskusija – „Budućnost pozorišne umetnosti: Perspektiva mladih pozorišnih stvaralaca”, a publika je tom prilikom mogla čuti viđenje mladih umetnika o tome gde se trenutno nalazi pozorišna umentnost i kakva je njena budućnost.
Predstava „Momik” govori o potrazi za identitetom sa kojim može svako da se poistoveti. Nacionalna svest koja negira prošlost nikako nije pogodna za izgradnju bolje budućnosti. Zbog toga na brojnim prostorima celog sveta, državama, među brojnim narodima, postoje stege koje zadržavaju mlade naraštaje da načine prvi korak i izdignu se iznad svega nametnutog. Lažirana prošlost vezuje se za lošu sadašnjost, i skoro uopšte neperspektivnu budućnost. U ovoj predstavi govori se o ličnom, ali i kolektivnom traganju za identitetom. Momikova prošlost je obeležena ratnim traumama, i on postaje opsednut tragovima prošlosti, u njima traži fragmente zbog kojih bi je razumeo. Ono što je interesantno, radnja predstave dešava se van pozorišne zgrade, ona je smeštena na ulice grada – u ovom slučaju to može biti bilo koji grad. Glavni lik Momik luta gradskim ulicama, četvrtima, susreće se sa drugim likovima koji u sebi takođe nose određene traume i bitke koje nisu prevazišli, u nameri da ih prevaziđu.
Nakon razgovora sa autorima i glumcima predstave zakljućuje se da glavni junak ove predstave, pored Momika, može biti i svaki lik koji se pojavljuje na ulici. Svako iz publike može da izabere lika sa kojim će se poistovetiti. Ukoliko se svako individualno ne suoči sa svojom prošlošću, kao i sa spoznajom sopstvenog identiteta, nije moguće ni pronaći mir, najvažnija je poruka koju ova predstava, ali pre svega ovi mladi ljudi šalju i ukazuju publici.
Pandemija, ekološke katastrofe i globalno zagrevanje, zagađenost, deponije, tornado, terorizam, ratovi, depopulacija. Apokalipsa. To je samo uvod u poljsku predstavu pod nazivom „Wroclaw. Escape room”.
Katastrofa nije dolazila postepeno i polako godinama, već je nastupila naglo i preko noći, prekinuvši život kakav smo vodili pre. Da bi se spasili, likovi silaze u podzemlje, u svet koji se krije u istoriji i legendama, i kome preti zaborav. Tu počinju da igraju igricu kako bi preživeli i sačuvali svet u kome žive.
Predstava je sastavljena od nekoliko priča junaka koje stvaraju dramu kako u njihovom mikrokosmosu, tako i šire, dok je okvirna priča učestvovanje u popularnoj igri escape room i savladavanja različitih nivoa iste. Sve one prikazuju jedan apokaliptični svet, svet u ratu, loše međuljudske odnose, distopijske ispovesti i izvitopirene umove bez empatije. Likovi koji pričaju svoje priče dolaze iz različitih miljea i različitih su struktura: žena koja je izvršila samoubistvo saznavši da joj je muž hladnokrvni zločinac, mesar koji je umesto svinjskog prodavao ljudsko meso, časna sestra pokatoličena jevrejka, gatare i slično. Uslov da pređu igricu i savladaju nevolje je da čine ono što misle da je ispravno, bez maski i socijalne distance. U eskejp rumu normalan život teče kao i obično, samo što je normalan život ovde zapravo – podzemni. Sve što se na zemlji sada dešava, ovde se samo ponavlja.
Scena je jednostavna, prazna i okružena platnima za projekciju. Rekviziti, kao maske, napravljeni su od delova tela plastičnih lutaka različitih veličina, a sačinjenih prema ljudskom obliku. Ekstremiteti tako mogu postati krst koji je junakinja osuđena da nosi zbog svog porekla, karlica mini ormarići itd. Svojom igrom mladi glumci uspeli su da uvuku gledaoca u svoj svet, zatvoren od sadašnjosti, ali koji ipak u velikoj meri ukazuje na globalne probleme sadašnjice. Svet koji je savremen čovek izgradio skriva istoriju duboko u svojim temeljima zaboravljajući na žrtve koje su nastale u nadi za boljim sutra. Ipak, podjednako važni su i fenomeni koji prete da ugroze normalan život današnjice, kao što su ekološki problemi, terorizam i sl. Još jednom su mladi ljudi ti koji su pokazali spremnost za otvaranje aktuelnih gorućih pitanja, svesni njihove ozbiljnosti koja preti da uništi život kakav poznajemo.
Poslednja predstava na repertoaru četvrtog dana Fist Festivala bila je predstava „Galeb”. Bazirana je na istoimenoj i jednoj od najpoznatijih drama pisca Antona Čehova, predstava gradi jednu apatičnu atmosferu moguću u bilo kom vremenu i mestu. Složeni međuljudski odnosi rastaču se do tananih niti, dok junaci istovremeno tonu sve dublje u sopstvenu nesreću prouzrokovanu porodičnim odnosima, neuspehom ili neuzvraćenom ljubavlju. Ipak, bez svake sumnje pitanja koja se neprestano provlače su pitanja umetnosti, pozorišta i pozorišnih formi. Čehovljev maestralni tekst ostavlja dovoljno prostora reditelju i mladim glumcima za igru i iskazivanje sopstvenih talenata. Snovi o umetnosti i lepoti bačeni su u surovu realnost junaka u kojoj svako od njih strada. Likovi, suočeni sa sukobima na unutrašnjem planu, součavaju se i sa sukobom starih i novih formi pozorišta, zasićenošću postojećih i banalnošču novih. To je ono što ovu dramu čini vanvremenskom, večito pitanje šta je novo u tekstu i da li se nešto novo uopšte i može izmisliti.
Poslednjeg dana FIST Festivala na repertoaru su predstave „Paklena pomorandža” Akademije dramskih umjetnosti iz Zagreba, „www. collision.dada” Akademije scenskih umetnosti Baden Vitenberg iz Ludvigsburga kao i predstava FIST produkcije „Bruklin i mačke u kontejnerima” u izvođenju Bitef teatra.
