Važan je uticaj koji će moj život ili smrt imati na živote drugih


Devete večeri 3. međunarodnog pozorišnog festivala „Synergy #WTF“ u velikoj sali Novosadskog pozorišta izvedena je predstava „LITTLE BLACK FISH“ iranskog gradskog pozorišta iz Tabriza. 

Reditelj predstave je Jakob Sadig Džamali, a predstava je rađena prema priči za decu autora Samada Berandžija. Ova dečija politička alegorija o svetu oko nas predstavlja priču male crne ribice kojoj je dosadila močvara u kojoj živi i odrasta, i odlučuje da krene na put prema velikom plavom prostranstvu, moru. 

Na putu do mora susreće se sa različitim životinjama – neke od njih predstavljaju potlačenu klasu, dok su druge njihovi ugnjetači. Sobzirom na to da je napisana uoči otvorene oružane borbe u Iranu (prve gerilske aktivnosti počele su 1971. godine), priča je simbolizovala živote mladih revolucionara ubijenih za vreme autokratskog režima iranske dinastije Pahlavi.

Mala crna ribica na svom putu ka prostranstvu, širini, svetu generalno nailazi na brojne likove koji su kako pozitivni, tako i negativni. Istančana je granica dobrote i zla između koje pliva ova mlada ribica. Simboličnim prikazom sveta, režima i karaktera ljudi, mala crna ribica postaje alegorija za nešto više, nešto veće od nje same.

Jedno pitanje ostaje – da li je svaka ljudska sudbina posledica podele na ugnjetače i ugnjetane? Sama poruka predstave je svakako da smo svi sami naratori svoje životne priče i da samo mi imamo tu moć da menjamo i kontrolišemo njen tok. Naše iskustvo i veština slušanja starijih i mudrijih od nas jedan je od mogućih činioca u daljoj promeni, ili bolje rečeno, u daljem kontrolisanju narativnog toka priče naših po svemu jedinstvenih i neponovljivih života. 

Sama predstava je režirana tako da postoji naratorka koja objašnjava pozadinu događaja i spleta okolnosti u kojima se naša protagonistkinja našla, time preuzimajući ulogu glasa pisca kroz priču. Ostatak priče prati izuzetno ograničen dijalog sa svega par reči po segmentu, odnosno sceni. Akcenat je svakako na sjajnom scenskom pokretu i muzici koja prati tok radnje, kao i na svetlu koje uz sve ove elemente dočarava osećanja i situacije u kojima se naša mala crna ribica nalazi, a koja vremenom i pred očima publike raste i sazreva u devojku koja uspeva da se izbori sa izazovnim svetom oko nje.

Pisac Samad Berandži rođen je 1939. godine u Tabrizu. U svom rodnom gradu je stekao diplomu engleskog jezika, nakon čega je, tokom života, delovao kao učitelj, kritičar društva, folklorista, prevodilac i autor kratkih priča. Njegove kratke priče napisane su u odbranu socijalne pravde. Verovao je da dečija literatura treba da informiše decu o stvarnom životu siromašnih i o njihovoj borbi sa raznim poteškoćama.

„Zar ne bi trebalo da kažemo detetu da u vašoj zemlji postoje dečaci i devojčice koji nikada nisu videli ni komad mesa na svojim tanjirima? Zar ne bi trebalo da kažemo detetu daje više od polovine svetske populacije gladno, i zašto je gladno, i kako bi glad mogla biti umanjena? Zar ne bi trebalo detetu dati istinsko i logično razumevanje istorije i razvoja ljudskih društava? Dete mora znati koliko naporno radi njegov otac da donese hranu porodici“, tvrdio je Berandži.

Desete, ujedno i poslednje večeri festivala novosadska publika će biti u prilici da pogleda predstavu italijanskog pozorišta Frejs teatra Bozen „Predeo sa argonautima“, u režiji Rejnharda Auera. 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste