Zar su i crnci ljudi?


Šesto veče pozorišnog festivala „Upad” obeležila je predstava „Negri ili ljubov prema sočelovekom svojim” Knjaževsko-srpskog teatra, u režiji Anđelke Nikolić. Predstava je rađena po tekstu Joakima Vujića, napisanom davne 1821. godine, a uvek aktuelnom.

Radnja je smeštena na plantaži šećerne trske u vreme kada su velike kolonije vladale svetom, a afrički robovi tretirani kao životinje – naučeni na besomučni rad i neutolivu glad, živeli su prazno, a najveća želja bio im je pun stomak. Iako već daleko zaboravljeni, kolonijalizam i ropstvo, sada već u modernom ruhu – finijem i na prvi pogled čistijem – ukorenjeni su u čoveku, kao senka od koje ne može da pobegne.

„Danas je, međutim, jasno da kompleksni odnosi istoka i zapada, kao eufemizam za dugu istoriju tlačenja, licemerja i straha, itekako utiču na život svakog stanovnika planete. Mada kažu da je ropstvo iskorenjena pojava, još uvek viđamo odnose zasnovane na eksploataciji i represiji, ili čak aktivno učestvujemo u njima – u svojoj državi, na radnim mestima (u pozorištima kao i u fabrikama), najzad u porodicama, osnovnim ćelijama patrijarhalnog društva”, smatra rediteljka Anđelka Nikolić.

Kada bismo poredili to vreme sa onim vremenom, uočili bismo da se ništa znatno nije promenilo. I dalje radnici rade u minimalno obezbeđenim uslovima za rad, za minimalne pare, jedva na pragu preživaljvanja i na kreativan način je ovo prikazano i u predstavi. Kako se prelazi sa jednog društvenog fenomena na drugi, predstava se „pauzira” i na scenu izlazi jedan glumac i poput nekog rečnika objašnjava o čemu je reč – tako je u jednom momentu glumac Vikipedija, Ustav Srbije ili, pak, radnica u fabrici koja ne može da ide na pauzu ako ne nađe zamenu za svoju poziciju. 

„‘Čelovečnost’ engleskog lorda, koji nastupa humano u pojedinačnom slučaju, a prenebregava činjenicu da je sam glavni stožer i profiter nehumanog sistema, predstavlja dramski zanimljiv paradoks koji ovaj lik dovodi u vezu sa fundamentalnim licemerjem našeg doba. Nije licemerna samo korporacija koja se zaklanja iza društveno odgovornog poslovanja, nego sam licemerna i ja, kad se za trenutak osetim bolje jer sam odnela staru odeću u Svratište za decu”, navodi rediteljka.

Negri su ustvari svi oni koji svoje građanske slobode na silu gube radi poboljšanja uslova života njihovih gospodara, odnosno uzvišenih naspram njih - onih koji tvrde da narod treba tretirati kao životinje jer jedino to i zaslužuje, bez ikakvog priznanja da su i negri ljudi, jednaki njima u svim pravima i slobodama. 

Predstava „Dragi tata” beogradskog Teatra 011, po tekstu Milene Bogavac, a u režiji Nataše Radonjić odigraće se u sredu u Novosadskom pozorištu, sa početkom od 20 časova.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste