Vodvilj sa velikim V u vršačkom pozorištu

Katarina Đoković
27. okt 2018.

Poslednjeg dana takmičarskog dela 26. Međunarodnog festivala klasike „Vršačka pozorišna jesen“ odigrana je fenomenalna predstava „Florentinski šešir“ pozorišta Boško Buha.

Komad “Florentinski šešir” rađen je po tekstu Ežena Labiša, komedija u pet činova, pisana u XIX veku, prvi put izvedena u pozorištu Pale Rojal u Parizu, 14. avgusta 1851. godine. Postignut je veliki uspeh koji, više od vek i po kasnije, i dalje ne jenjava.

U pozorištu Boško Buha režirao ga je Darijan Mihajlović, koji je predstavu posvetio svom profesoru, Ljubomiru Muciju Draškiću, koji je, kako je istakao, bio čuveni reditelj vodvilja i jedan od majstora tog žanra, a ujedno je i Ljubomir 1993. režirao istu predstavu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Glumica Katarina Gojković igrala je u obe postave, ali dva različita lika.

florentisnki-sesir-vrsacka

Potera za šeširom zapravo predstavlja poteru glavnog lika za samim sobom i svojom obećanom, veličanstvenom budućnošću. Konstantno pokušavajući da se oženi, dan svadbe mu protiče u jurnjavi za italijanskim slamnatim šeširom, čije je parče njegov konj pojeo tog jutra. Ne znajući da je redak šešir u njegovom vidokrugu, Fadinar luta francuskim gradićem, u nadi da je svaki korak poslednji. Kolaž likova na koje nailazi, naročito neizbežne buduće tazbine, predstavljaju duhovito oličenje ludosti. Aludirajući na kontrast njihovog postojanja, kreira se osećaj iščekivanja okončanja zavrzlame. Kada do njega dođe, biva nam žao što moramo da se iselimo iz malog gradića punog smeha, suza, pevanja, igranja i veselja i ostavimo ih da utihnu do sledećeg igranja.

“Pomislio sam da je ona vrsta utopije koju ovaj francuski komad nudi, da se spoje sva tri sveta - gradski, seoski i aristokratski, takođe neka naša utopija, ono što mi ustvari želimo od pozorišta da napravimo. U Francuskoj, dakle, postoji zaoštrena podela između građana, seljaka sa dodatkom trećeg staleža, aristokrata, obeznađenih padom drugog Francuskog carstva i ponovnim obnavljanjem Republike posle pada Napoleona III. Sva je ta tri sveta Labiš povezao jednim jedinim šeširom koji postaje paradigma ludosti društva u dekadenciji.“ rekao je reditelj Darijan Mihajlović.

Neobično velik ansambl predstave čini čak 25 ljudi: Dejan Lutkić, Goran Jevtić, Zoran Cvijanović, Vladan Dujović, Dragoljub Denda, Uroš Jovčić, Aleksandar Radojičić, Nenad Nenadović, Miloš Vlalukin, Teodora Ristovski, Lena Bogdanović, Katarina Gojković, Jelena Trkulja, Ivana Lokner, Saša Nićiforović, Vanja Jovanović, Mitra Mladenović, Đorđe Kreća, Mina Nenadović, Veljko Knežević, Luka Lopičić, Nikola Tavić. Vodvilj sa velikim V komponovao je Aleksandar Saša Lokner, koreografiju potpisuje Nebojša Gromilić, scenografiju Aljoša Spajić, dok je kostimografkinja Ivana Vasić.

Nagrade

Prema mišljenju publike, najbolja predstava na 26. Međunarodnom festivalu „Vršačka pozorišna jesen“ sa ocenom 4,66 bila je „Korešpodencija“ u režiji Gorčina Stojanovića, produkcije Zvezdara Teatra, dok drugo mesto ocenom 4,63 dele „Anika i njena vremena“ režije Ane Đorđević , produkcije Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i Beo Arta iz Beograda i „Florentinski šešir“ režije Darijana Mihajlovića, produkcije pozorišta Boško Buha iz Beograda.

Žiri, u sastavu glumice Jelice Sretenović, ujedno i predsednice ovogodišnjeg žirija, glumca Mihajla Nestorovića i reditelja Andreja Nosova, doneo je jednoglasne odluke:

Nagrada za najbolju predstavu dodeljuje se predstavi „Anika i njena vremena“.

Nagrada za najbolju režiju pripala je Kokanu Mladenoviću za režiju predstave „Klošmerl“ Gabrijela Ševarljea, u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta.

Nagrada za najboljeg glumca uručena je Branislavu Lečiću, za ulogu Simeona Njegovana – Lupusa u predstavi „Korešpodencija“ Borislava Pekića, u režiji Gorčina Stojanovića i produkciji Zvezdara Teatra.

Nagrada za najbolju glumicu uručena je Anici Dobroj, za ulogu Milice Njegovan, u predstavi „Korešpodencija“ Borislava Pekića, u režiji Gorčina Stojanovića i produkciji Zvezdara Teatra.

Nagrade „Tomislav Pejčić“ za najboljeg mladog glumca dodeljuju se Sanji Marković, za ulogu Ester, u predstavi „Viktor ili deca na vlasti“, u režiji Aleksandra Švabića i produkciji NP „Sterija“ i Aleksandru Jovanoviću, za više uloga u predstavi „Klošmerl“, režije Kokana Mladenovića i produkcije Beogradskog dramskog pozorišta.

Specijalna nagrada za kolektivnu glumačku igru dodeljuje se ansamblu predstave “Klošmerl“ Beogradskog dramskog pozorišta u režiji Kokana Mladenovića.

Žiri na kraju pozdravlja organizaciju festivala Vršačka pozorišna jesen i izražava nadu da će narednih godina biti moguće da festival nastavi sa još snažnijom umetničkom selekcijom – što će festival učiniti još kvalitetnijim i boljim.

Foto: Pozorište Boško Buha



Povratak na vesti