Poslednjih nedelju dana Pozorište mladih predstavljalo je utočište smeha i igre za sve malce, a i sve one koji nisu zaboravili da čuvaju dete u sebi. Od 8. do 15. maja na Novosadskim pozorišnim igrama, trećem Međunarodnom festivalu profesionalnih pozorišta za decu i mlade, imali smo prilike da pogledamo predstave iz Slovenije, Bugarske, Češke, Hrvatske, Italije i gradova iz Srbije.
Stručni žiri u sastavu vanredni profesor doc. art kostimografkinja Zdenka Lacina Pitlik (predsednica žirija), glumica Marija Radovanov i rediteljka Sonja Petrović, nakon odgledanih deset predstava odlučio je koje su od njih zavredile nagrade.
„Mala Frida” Gradskog kazališta „Žar ptica” iz Zagreba dobila je Grand Prix. Ovoj predstavi pripale su još dve nagrade: Nagrada za glumačku bravuru glumici Amandi Prenkaj, koja je igrala Fridu, a autorskom dvojcu predstave Jeleni Kovačić i Anici Kovač - Specijalna nagrada za ideju u koncept.
Za najbolju predstavu u celini u obrazloženju žirija stoji da se predstava „Mala Frida” „ističe u svakom aspektu svoje produkcije, te demonstrira izvanrednost u integraciji svih pozorišnih elemenata, stvarajući autentično i emotivno pozorišno iskustvo. Ovo prestižno priznanje uključuje scenografiju, kostime, dizajn svetla, muziku, dramaturgiju, glumačku igru, režiju i sve ostale elemente koji zajedno oblikuju tekst predstave, te stvaraju duboku emocionalnu i estetsku povezanost s publikom. Celovita, skladna, izuzetne likovnosti, nenametljivo emotivna i u svim svojim segmentima odlična, predstava „Mala Frida” odgovara na teme prihvatanja sebe i razvoja individualnosti. Topla, duhovita, razigrana… Predstava koja ne podilazi ciljnoj grupi i promišljeno bira sredstva, primer je kvalitetnog i temeljnog pristupa umetničkog rada za decu”.
Za nagradu za glumačku bravuru žiri je naglasio da se „Amanda Prenkaj ističe po svojoj emotivnoj snazi i izvanrednosti u interpretaciji. Kroz suptilnu igru uspeva da prikaže spektar kompleksnih emocija i motivacija lika. Autentična, vešta, emotivna i temperamentna, glumica se uz podršku svojih kolega ističe kao pravi dragulj predstave, diskretno budeći kod publike simpatije i emocije. Razmaštavajući lik svima poznate Fride Kalo u periodu odrastanja, Amanda ne upada u zamke površne dopadljivosti i stroge dokumentarnosti lika, nego od Velike Fride Kalo gradi svoju, autentičnu, slobodnu, razigranu malu Fridu”.
Takođe, „Mala Frida” je dobila i specijalnu nagradu za ideju i koncept autorskom dvojcu Jeleni Kovačić i Anici Tomić jer „nepretencioznom pričom i senzitivnim sredstvima uspeti da ispričaš emotivnu, jaku, važnu i opominjuću priču o maloj, a u stvari velikoj Fridi Kalo, birajući samo jednu situaciju iz njenog detinjstva, govori o senzibilitetu i duboko moralnoj nameri ovog dvojca da priču prilagode uzrastu kojem je namenjena. Obuhvatajući teme kao što su vršnjačko nasilje, odnos prema drugima i drugačijima, razbijanje stereotipa o rodnim ulogama, važnost podrške porodice u odrastanju jednog autentičnog i krhkog bića, ova predstava vraća nadu koju smo davno izgubili i uverava nas, bar na trenutak, da će sa svetom ipak, biti sve u redu”.
Nagrada za najbolju režiju pripala je Pavelu Štauraču za predstavu „Hic Sunt Dracones”, pozorišta „Continuo“ Malovice, Češka.
U obrazloženju stoji da se režija predstave „Hic Sunt Dracones” izdvaja po svojoj autentičnosti, preciznosti i hrabrosti. „Reditelj koristi najrazličitija sredstva i materijale putem kojih stvara koherentnu i jedinstvenu poetiku, koja govori o ženskom telu kao neistraženom području. Istražujući materijale poput blata, gipsa, svetla i kostima, reditelj u stvari tretira žensko telo u savremenom društvu. Iako se dominantno izražava pokretom, ona je bogata i na polju zvuka i vizuelnosti. Ovakva režija poziva na dijalog, oslobađajući se tradicionalnih ograničenja i podstiče gledaoce da se otvore za širinu mogućnosti u tumačenju ženske snage, nesigurnosti i svih nijansi između. Služeći se simbolima i asocijativnom dramaturgijom, a podstičući introspekciju i individualna tumačenja, uspeva da u žanrovskoj raznolikosti stvori emotivnu, sugestivnu, na momente duhovitu, bizarnu i zastrašujuću predstavu, koja podstiče na promišljanje sveta u kome živimo”.
Ansamblu predstave ove predstave dobio je i nagradu za majstorstvo animacije.
„Glumice predstave ’Hic sunt dracones’, a velikom preciznošću i uvek u skladu s idejom reditelja, vešto se koriste svim materijalima, lutkarskim elementima i elementima scenografije u predstavi, pa i animacijom delova sopstvenog tela kroz koju u isto vreme šalju poruku ženske snage i nesigurnosti. Ova predstava, zbog sinergije između režije i inspirativnog timskog duha izvođačica, izdvaja se kao predstava koja nadilazi granice konvencionalnog teatra, kako zbog sugestivne igre, tako i zbog originalnosti jezika predstave koji se izvanredno sprovodi. Ovaj ansambl osnažuje eksperimentalni duh lutkarstva, pružajući podršku inovativnim konceptima i novim idejama. Detaljnošću pokreta i tehničkim umećem uspevaju u nameri da pomere granice lutkarstva, izazivajući publiku da razmišlja, oseća i doživljava izvođačku umetnost na nove načine”, naveo je žiri.
Specijalna nagrada za raznovrsni glumački izraz dodeljenja je Ljubomiru Želevu u predstavi „Hotel”, Državnog lutkarskog pozorišta Stara Zagora, Bugarska.
Žiri je nagradu obrazložio rečima: „Ova jedinstvena nagrada slavi izvanrednu glumačku izvedbu koja se prenosi kroz animaciju, s posebnim naglaskom na prenošenje emocija, inovativnost u novom teatru i magičnost umetničkog iskustva. Želev daje poseban pečat predstavi, vešto baratajući svim glumačkim sredstvima, scenskim pokretom, veštom animacijom, humorom i emotivnošću. Stvarajući jedinstvenu sinergiju između lutaka, rekvizite, pokreta i zvuka, njegov specifični glumački habitus podstiče proširivanje ideje o tome šta sve glumački izraz može biti”.
Specijalna nagrada za dizajn i tehnologiju lutaka otišla je u ruke Marijeti Golomehovoj u predstavi „Ja, Sizif”, Lutkarske laboratorije Sofija, Bugarska.
„Nagrada za najbolji dizajn lutke i tehnologiju izrade za eksperimentalno lutkarstvo ističe se kao priznanje za inovaciju, kreativnost i eksperimentalni duh u kreiranju lutaka. Ova nagrada ne samo da prepoznaje estetsku privlačnost dizajna lutaka, već i naglašava originalnost, ekscentričnost i tehničku izvedbu. Dizajn je fokusiran na nekonvencionalne materijale, neobičnih oblika, te interaktivnih i transformišućih elemenata. Lutke imaju sposobnost izražavanja ideja i osećanja na neočekivane načine, a glumcu pružaju mogućnosti razmaštavanja igre”, stoji u obrazloženju žirija.
