„Osećamo odgovornost da govorimo o važnim temama”

1. Kada si poslednji put bila u pozorištu i koju predstavu preporučuješ?

U pozorištu sam poslednji put bila u novembru na predstavi „Pristanak“ u Ateljeu 212. 

2. Koju predstavu preporučuješ?

Pristanak, to je savremeni dramski komad koji preispituje ulogu žrtve (žene) iz pozicije advokata i sudija. U isto vreme duhovita i izuzetno nemilosrdna, sve u svemu velika preporuka!

3. Koliko često i sa kim ideš u pozorište?

Trudim se da što češće idem u pozorište, neka mera je recimo jednom mesečno. Taj ritam nekad ispoštujem, a onda se naravno desi život, obaveze pa se izgubi. Sve u svemu, volim da idem u pozorište, uvek mu se rado vraćam. Odlazim sama, kao i sa prijateljima, u tom slučaju zaista nema nekih pravila.

4. Ko ti je omiljeni pozorišni reditelj/ka, a koji glumac/glumica?

Jako volim predstave Jovane Tomić, radujem se svakoj novoj. Zato preporuka za predstavu „Moj muž“ u JDP-u! Izdvojila bih mlade glumice Sanju Marković i Jovanu Belović koje igraju upravo u predstavi Moj muž. Iako sam predstavu gledala odavno, utisak koji su mi ostavile njih dve tada, ali i utisak u svakoj sledećoj predstavi koju sam gledala sa njih dve, ne jenjava. A one su tek počele!

5. Kakav je tvoj stav o društvenoj ulozi pozorišta u današnje vreme?

Smanjen je naravno, kao i budžeti koji se odvajaju za kulturu. Sa druge strane, činjenica je da navika odlaska u pozorište kod ljudi biva sve manja. Pozorište može i mora da u neku ruku bude i ogledalo onoga što živimo danas. Za to su nam potrebni i mladi, hrabri reditelji i rediteljke, ali i institucije koje će stati iza njih.

6. Njuz.net predstavlja platformu za slobodni govor. Po tvom mišljenju koliki je efekat takvih programa na pojedince i kakva je situacija sa slobodom medija?

Ne razmišljamo toliko o efektu na ljude, ali želim da verujem da smo uspeli ako smo barem malo osvetlili medijski mrak u kojem se trenutno nalazimo.

7. Često se govori da je život sa osobom određene popularnosti isključivo prednost i privilegija. Da li je to zaista tako i na koji način se ti boriš za sopstvenu afirmaciju nezavisno od karijere tvog oca?

Naravno da nije, često zahteva da se dete mnogo više ,,iscima” kako bi pronašlo svoj izraz i ličnost koja je nezavisna od te roditeljske, popularne. Borila sam se tako što sam napustila sigurnu sredinu i pokušala da napravim nešto svoje tamo gde me niko nije znao, gde  nisam bila nečija ćerka već samo Jelisaveta. Taj put nije bio lak, ali je bio moj. Sve u svemu srećna sam jer mislim da sam koliko toliko u svojim namerama uspela.

8. Više puta si govorila o svom trnovitom putu u marketinškim agencijama, kao mestima bez određene fleksibilnosti u poslu. Da li misliš da je umetnost bila neminovnost u tvojoj budućnosti s obzirom na tvoje okruženje na Fakultetu dramskih umetnosti, pa i u detinjstvu?

Ne znam da li je bila neminovnost, ali drago mi je što na kraju dana ispada da jeste. Drago mi je da sam isprobala drugačije stvari, jer samo tako danas sa sigurnošću mogu reći šta sigurno želim, a šta ne želim više da radim. Iako postoji veliki strah od neuspeha naravno, mislim da je neophodno da kao mlad čovek istražuješ, probaš, padaš, ustaješ da bi mogao da napreduješ i profesionalno i privatno.

9. Iako je podkast komičnog karaktera, u njemu se ipak diskutuje o problemima važnim za svakog pojedinca u državi. Kolika je odgovornost osoba sa određenom publikom da govore o tabu temama i temama  koje se obično izbegavaju na sličnim platformama?

Trudimo se da izbegnemo tu poziciju odgovornih stručnjaka i analitičara sumorne stvarnosti. No, sigurno da osećamo odgovornost da o važnim temama govorimo, ma koliko bile teške i nimalo zabavne za priču iz prostog razloga što smo svesni gde živimo i kakva je situacija u medijima. Doduše, bez obzira kakva medijska situacija bila, mislim da bismo se svakako bavili i borili za neke stvari jer u to jednostavno verujemo.

10. Poznata je fraza da poezija leči dušu. Koji uticaj ona ima na tebe i kako je nastala ideja za stvaranje podkasta „Čitanje uz Tanane”?

Nastala je zajedno sa timom Jaffa napolitanki, kao želja da se poeziji nekako nađe prostor za upoznavanje sa ljudima koji možda nikada nisu ni želeli sa poezijom da se upoznaju. Sa druge strane, da pružimo ljudima koji već vole poeziju neki sadržaj koji bi im prijao. Jako sam srećna što taj podkast ima svoju publiku, što ona uvek raste i što ćemo u narednom periodu nastaviti sa tom pričom.

Jelisavetu u HuPikon upisala Irina Sekulić