„Savremenih autora više je u štampi nego na sceni“

Jugoslav Ćosić

Jugoslav Ćosić

Zanimanje: Novinar

Mesto stanovanja: Beograd

Biografija:

Rođen je 1960. godine u Loznici. Završio je međunarodno pravo na Univerzitetu u Beogradu, a već tokom studija počeo je da se bavi novinarstvom u studentskom radio programu Indeks 202. Kao novinar i reporter radio je za Drugi program Radio Beograda, televiziju Politika i B92. Tokom boravka u Sidneju radi za tamošnji MCRA radio, a iskustvo života u Australiji prenosi u knjizi „Vreme sna - Terra Incognita“. Za vreme bombardovanja 1999/2000. izveštavao je za Radio Slobodna Evropa. Tokom karijere je vodio razgovore sa najeminentnijim ličnostima domaće političke scene, a kako kaže, najizazovniji bili su sa Milanom Bekom, Stankom Subotićem, Karlom del Ponte, Milom Đukanovićem i Bogoljubom Karićem. Trenutno radi kao direktor programa televizije N1.

1. Kada ste poslednji put bili u pozorištu?

Pre dva meseca. 

2. Koju predstavu koju ste pogledali u poslednje vreme preporučujete?

Preporučujem predstavu „Ko se boji Virdžinije Vulf“, koprodukcijsku predstavu koju nosi Ulysses pozorište iz Zagreba. Koliko znam gostuje u BDP-u svakog meseca.

3. Koliko često i sa kim najčešće idete u pozorište?

Ne stižem, na žalost, zbog obaveza i umora da idem onoliko često koliko bih voleo, ali ako je za utehu i dalje volim da povremeno čitam drame. Nekada sam to radio gotovo svakodnevno. Jako sam voleo avangardne pisce poput Ace Popovića, Ežena Joneska, Harolda Pintera, Pirandela. A u pozorište može da se ide i sa ljudima koje uopšte ne poznajete. A i sami. Pozorište nije parti na koji je glupo ići sam.

4. Ko Vam je omiljeni glumac, glumica i reditelj?

Moj favorit među rediteljima je Lenka Udovički. A što se tiče glumaca ima ih puno sjajnih. Volim Nenada Jezdića, Branku Katić, Seku Sablić...

5. Koji je Vaš stav o društvenoj ulozi pozorišta u današnje vreme?

Mislim da je pozorište i danas veoma važan prostor koji reflektuje zbivanja u društvu. Po predstavama koje se igraju tačno možete da shvatite društvo u kome živite. Danas možda malo manje nego što je to bilo nekada, jer su država i vlast smanjili prostor slobode u umetnosti, kao uostalom i u svim drugim sferama. Ali ja se se sećam značajnih talasa političkog teatra još od osamdesetih. 

6. Kako Vam izgleda domaća pozorišna scena danas, ima li dovoljno smelosti među savremenim autorima? 

Nisam siguran da bih ja mogao da dam baš objektivnu sliku, ali meni se čini  da savremeni autori danas više govore nego što pišu. Više ih ima u štampi nego na sceni. Prvi put u modernoj istoriji o rukovodiocima pozorišta odlučuje politika, a ne umetnost. I to je faktor koji dosta utiče na repertoar.

7. Svojevremeno ste pisali scenarija za Indeksovo radio pozorište, a izjavili ste u jednom intervjuu da ste odustali od svoje nekadašnje želje da napišete tekst za  predstavu. Ipak, kada biste danas pisali dramski tekst o sadašnjem društveno-političkom trenutku u Srbiji, koji bi bio žanr i zašto? 

Pa ja svakako najviše volim satiru. A kako sam prirodom posla vezan za društvena zbivanja, verovatno bi to bio takav neki takav komad. Da se poslužim jednim citatom: „Napisao bih sjajan komad, samo kad bih znao“.

8. Krajem prošle godine javnost je uzdrmala priča o Banetu Trifunoviću i nepostojećem cepanju zastave u predstavi Pad Kokana Mladenovića, a sve kao posledica vesti koja je izašla u pojedinim tabloidima. Kako Vi gledate na ovaj događaj iz pozicije novinara, ali i ljubitelja pozorišta?

Pa jasno je da cela ta priča nema veze sa pozištem i umetnošću. Iza svega je čista politika. Očekujem da će aktuelna vlast uskoro napasti i Šekspira ili Andersena zbog aluzija na vladare.

9. U poslednje vreme sve više se koristi fraza slobodni mediji, međutim, stiče se utisak da mnogi koji je koriste ne znaju šta to podrazumeva. Kako biste Vi definisali slobodnog novinara i medij? 

Nema tu mnogo tajni. Slobodan je svaki medij koji samostalno odredjuje uređivačku politiku. Ali ta sloboda je kompleksna.

Ona ne podrazumeva samo slobodu od direktnih političkih pritisaka. Ona podrazumeva i ekonomsku slobodu, kao i slobodu u smislu lične vrednosti. Nema mnogo slobodnih medija bez slobodnog tržišta i ekonomske snage kao i demokratskog društva.

10. Koji biste savet dali mladom novinaru na početku karijere u Srbiji?

Za početak da naprave jasnu razliku između novinarstva i propagande. A onda samo upornost.

Jugoslava u HuPikon upisala Mila Jovanović