„Pozorište je ogledalo naših života”

Lena Kovačević

Lena Kovačević

Zanimanje: Muzičarka

Mesto stanovanja: Beograd

Biografija:

Pevačica, kompozitorka i tekstopisac, rođena je 1982. godine u Beogradu. Kao ćerka velikog pisca i scenariste Dušana Kovačevića, Lena je odrasla u pozorištu uz neka od najvećih imena srpskog glumišta. Ipak, kako kaže, nikada nije maštala ni o kojoj drugoj profesiji osim muzike. Nakon završene srednje muzičke škole odlazi u Amsterdam, gde je na muzičkom konzervatorijumu diplomirala na odseku za džez pevanje. Mada je mogla da gradi karijeru u inostrastvu, odlučila je da se vrati u Srbiju, gde je šira publika prvi put upoznaje 2003. godine u filmu „Profesionalac", u kome zajedno sa Bajagom izvodi naslovnu numeru „Pada vlada". Do sada je objavila tri studijska albuma: „Dobar dan za pevanje", „San" i „Džezeri". Singl „Cafe" iz 2017. godine doživeo je veliki uspeh u regionu, a publika u Francuskoj odlično ga je prihvatila kada je snimljena verzija i na francuskom jeziku.

Važi za jednog od najboljih vokala na domaćoj sceni.

1. Kada si poslednji put bila u pozorištu?

Pre mesec i po dana bila je predstava Feliks u Zvezdara Teatru, uživala sam.

2. Koja predstava je na tebe ostavila poseban utisak i koju rado preporučuješ?

Volim predstave koje me ne ostave ravnodušnom, volim da me nesto pokrene na razmišljanje, da me zasmeje, obradujem se svakoj dobroj predstavi. Ne volim previše tragične komade, posle kojih se čovek oseća loše. Dovoljno je tragedije i zla van pozorišta i ne volim ni predstave ni filmove koji nas na to podsećaju. Daleko od toga da ne volim drame, ali volim da komad ima neki otvoren prozor.
Predstave „Večera budala'', „Generalna proba samoubistva'' i „Dobrodošli u Srbiju'' posebno volim.

3. Koliko često i sa kim ideš u pozorište?

Najčešće idem sa suprugom, sa porodicom. Nama je pozorište definitvno druga kuća, u kojoj smo odrastali porodično. Tu smo pored predstava koje smo gledali i volimo proveli nezaboravne noći i dočekali zore na raznim proslavama, premijerama... tako da je moja ljubav prema pozorištu velika u svakom smislu.

4. Ko je tvoj omiljeni glumac/glumica ili reditelj/ka?

Moj kum Bora Todorović, zatim Bata Sojković, Milena Dravić. To su za mene glumci koji svetle snažno u svojoj profesiji svojim talentom i harizmom, ali i velikim radom. Danas imamo mnogo talentovanih ljudi koje treba podržati i ne porediti ih sa prethodnim generacijama, jer je kompletno vreme drugačije. Drugačiji su i tekstovi i produkcije, kao i u muzici. Divni su Andrija Kuzmanović, Marko Janketić…

5. Prema tvom mišljenju, koja je društvena uloga pozorišta u današnjem društvu?

Mnogo više od puke zabave. Nažalost, postoje takvi stavovi prema pozorištu.

Međutim, pozorište je ogledalo naših života, nešto što itekako čoveku može da ispere dušu, uzdigne duh, inspiriše, edukuje. Pozorište je stub kulture naroda.

6. Tvoj otac napisao je neke od najvećih i najomiljenijih domaćih dramskih tekstova, ali mali broj ljudi zna da je iz njegovog, pera potekao i tekst za pesmu „San”. Da li je to čini posebnom za tebe?

Apsolutno. To je najbolji mogući poklon, uz divnu muziku našeg prijatelja Vlade Markovića. Na koncertima je uvek sa posebnim osećajem izvodim.

7. Na albumu „Džezeri” iz 2015. godine obradila si velike hitove Bajage i instruktora u džez maniru, dajući im nov, drugačiji, neočekivan prizvuk. Zašto baš Bajaga?

Volim Bajagine tekstove i muziku, odrastali smo slušajući je. Bila sam oduvek inspirisana idejom da nešto što je u domenu popa može da se „prebaci'' u džez ili neki drugi ženr.

8. Upravo si sa njim davne 2003. godine imala jedno od prvih pojavljivanja pred domaćom publikom, pevajući pesmu „Pada vlada” u kultnom filmu „Profesionalac”. Čini se da je pesma nastavila svoj put nezavisno od filma. Kako gledaš na to?

To je bilo jedno fantstično iskustvo. Upravo trenutno radimo zajedno na jednom divnom projektu, ali je rano da pričamo o tome.

9. Uglavnom te karakterišu kao džez pevačicu, ali teško da bi se tvoja muzika mogla tako jednoobrazno obeležiti. Kako bi ti definisala svoj muzički izraz? A koju muziku voliš da slušaš?

Volim spoj džeza i popa, danas je tu i neka primesa i nečeg istočnog, kao u pesmi „Cafe''. Slušam preko klasične, duhovne, wold-music scene, džeza, popa...Velika je lista onoga što volim i trudim se da što češće otkrijem neke nove sjajne muzičare, kao recimo francusku pop scenu, koja je fenomenalna.

10. Već godinama ostaješ verna svom stilu u muzici koju stvaraš i izvodiš. Šta je potrebno da bi se danas u Srbiji održao umetnički integritet?

Ne podležem trendovima po svaku cenu, pratim neke svoje unutrašnje osećaje i tako donosim odluke.

Lenu u HuPikon upisala: Mila Jovanović