Biljana Ostojić (Muzej pozorišne umetnosti Srbije): „Jedinstveni doživljaj tokom predstave uživo ništa ne može nadomestiti”

Gospodar Jevremova 19, dobro je poznata adresa starijim Beograđanima, dok veći deo mlađe populacije slabo zna šta ona skriva. Odmah iza Muzeja Vuka i Dositeja nalazi se Muzej pozorišne umetnosti Srbije, ustanova kulture koja čuva od zaborava minule trenutke brojnih pozorišnih predstava, opera, baleta.  Mnogi podaci su vekovima stari, od samih početaka pozorišne umetnosti u Kneževini Srbiji, osnivanja Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu, zatim Teatra na Đumruku pa sve do otvaranja nacionalnih i mnogih drugih teatra koje danas imamo.

O radu,  aktivnostima, kolekcijama koje Muzej poseduje i još mnogo čemu, u godini jubileja, za portal Hoću u pozorište govori kustoskinja Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, Biljana Ostojić.

Koje sve kulturne blagodeti krije i čuva ovaj Muzej?

Muzej pozorišne umetnosti Srbije specijalizovana je institucija po raznovrsnosti pozorišne građe koju sakuplja, obrađuje, čuva, tehnički štiti, proučava, izlaže i svedoči o razvoju pozorišta u Srbiji od XIII veka do danas. Muzejski pozorišni  predmeti  značajni su za proučavanje klasične dramske, operske, baletske, multimedijalne umetnosti –  u naučnom, istorijskom, teatrološkom, umetničkom kontekstu.  Pozorišna kulturna baština, o kojoj se brinu zaposleni u Muzeju, čine muzejske zbirke razvrstane u tematske celine: Arhivska građa i dokumentacija (šest zasebnih zbirki – Arhivska dokumenta, Rukopisna dela, Pisma, Zaostavštine, Dokumentacija o radu Muzeja), Plakati i programi, Fotografije, Audio-video zapisi, Umetnički predmeti, Biblioteka, Hemeroteka, Scenografske i kostimografske skice, Memorijalni predmeti. Naša ideja je da ne „krijemo”, već naprotiv, da izlazimo u susret, delimo, razmenjujemo, izlažemo, komuniciramo. Tematske izložbe prilika su da muzeologiju i kulturnu baštinu prikažemo iz nove perspektive i na taj način je približimo posetiocima. Da izložbama o pozorišnim temama i ličnostima, pričamo priče bliske savremenom senzbilitetu.

Ove godine obeležavate 70 godina postojanja. Kako se kroz decenije menjao rad i program aktivnosti koje ova ustanova kulture pruža?

Hvala vam na pažljivom podsećanju na datum našeg osnivanja, 28. novembar 1950. godine. Nećemo formalno obeležiti jubilej, zbog poznatih okolnosti. Zanimljivo je da se ideja o osnivanju pozorišnog muzeja prvi put pojavila 1901. godine. Najveći srpski komediograf, Branislav Nušić, tom prilikom i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, te je godine u „Pozorišnom listu”, u svom članku, naveo da su u Beograd iz Beča pristigle fotografije glumaca Alekse Bačvanskog i Toše Jovanovića, te da će one, zajedno sa bistama Joakima Vujića i Jovana Sterije Popovića, biti početak prikupljanja materijala za osnivanje pozorišnog muzeja.   Realizaciju ove Nušićeve ideje prekinula su dva svetska rata.

Muzej pozorišne umetnosti Srbije smešten je u Božićevoj kući, jednoj od najstarijih sačuvanih porodičnih kuća podignutoj 1836, u vreme vladavine Miloša Obrenovića (Gospodar Jevremova 19). Od osnivanja, svaka decenija donosila je promene i razvoj –  i u kvalitativnom i u kvantitativnom smislu. Konstante su – bogata izdavačka delatnost, izložbene aktivnosti, večeri u muzeju (pored redovnog kustoskog rada na bazičnoj građi). Od 1953, kada je objavljen prvi katalog, do danas, izlaze različite pozorišne publikacije. Naš časopis Teatron, izlazi od 1974. godine. Muzej pozorišne umetnosti Srbije imao je stalnu postavku u dva navrata: na početku svoga rada, od 1952. do 1962. godine. Druga stalna postavka zatvorena je 1966. godine. Došlo se do zaključka da više nema mogućnosti za stalnu postavku, zbog različitih manjkavosti izložbenog prostora i pozorišnog materijala koji se uvećavao. Zato imamo tematske izložbe, tri do četiri godišnje, koje obrađuju pozorišne teme, ličnosti, događaje, predstave. Vizuelnu postavku prati autorski katalog ili monografija kustosa izložbe, kao i video zapis, odnosno film koji se prikazuje uz izložbu. Iako nemamo stalnu izložbu u prostoru muzeja, u okviru internet stranice i Teatroslova, imamo stalnu, online postavku.

Muzej poseduje i veoma staru arhivsku građu. Šta sve ona obuhvata? Ko može pristupiti korišćenju arhiva?

Pozorišni muzej je specifičan po vrsti građe i materijalima koje čuva, uostalom kao i sve slične institucije ovog tipa u svetu. Prva asocijacija na muzej jeste arhivska građa , ali kod nas su, po stepenu zainteresovanosti i zahtevima korisnika, veoma tražene pozorišne fotografije, plakati i programi, novinski isečci, snimci pozorišnih predstava... Naš sajt sadrži kontakte kustosa, koji vode odgovarajuće zbirke. Prvi korak je elektronsko pismo sa zahtevom o vrsti građe koja je potrebna za istraživanje. To je početak saradnje; otvoreni smo za sve vrste korisničkih potreba: ili skeniramo građu i šaljemo elektronski ili, ako je u pitanju gledanje snimka pozorišne predstave, posetilac može individualno zakazati gledanje određene predstave, na našem video-bimu, prostorijama muzeja... Kada je u pitanju starost naše građe, znate da je institucionalno pozorište kod nas počelo sa radom u XIX veku, te na osnovu toga možete zaključiti hronološki okvir naših zbirki. Svakako, postoji i raritetna građa i hronološki i po stepenu zaštite, kao kulturno dobro.

U okviru internet prezentacije Muzeja, korisnicima su dostupni Teatroslov, onlajn teatrografska baza podataka i Digitalna biblioteka Muzeja pozorišne umetnosti Srbije. Šta sve korisnici na ovim platformama mogu pronaći?  

U procesu digitalizacije naš muzej je postigao važne rezultate: među prvima smo ušli u taj proces i spadamo u tri republičke institucije koje su postigle najviše. Na www.mpus.org.rs dostupan je Teatroslov, online teatrografska baza pozorišta u Srbiji koja obuhvata preko 14 000 predstava i 16 000 ličnosti, uz prateće digitalne kolekcije muzejskih zbirki kao i web izložbe. Korišćenje naše baze vrlo je jednostavno –  registrujete se, ukucate odgovarajuće šifre i možete, recimo, pogledati kada je bila premijera predstave Dundo Maroje JDP-a, i sve podatke u vezi sa ovom predstavom. Takođe, i fotografije iz predstave, skenirane i dostupne za preuzimanje. Sve na jednom mestu. Ili podatke za određenu pozorišnu ličnost, pozorište... Naše aktivnosti možete pronaći i na društvenim mrežama, a snimci otvaranja izložbi i muzejskih programa vidiljvi su na jutjub kanalu. Izdavačka delatnost je na našem sajtu u pdf formatu.

Koje aktivnosti i programe organizujete u Muzeju pored izložbenih postavki?

Muzej pozorišne umetnosti Srbije poznat je po svojim večerima ponedeljkom (po dogovoru i drugim danima). To je vreme rezervisano za otvaranje naših izložbi, promocije pozorišnih izdanja, susrete stvaralaca i publike, predavanja, radionice, tribine, okrugle stolove umetnika i kritčara, koncerte klasične muzike. Ističem tradicionalnu Teatroteku svakog prvog četvrtka u mesecu. Naša publika dolazi da gleda snimke pozorišnih predstava iz različitih perioda u, pomalo, kamernoj atmosferi. Ciklus snimaka pozorišnih predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz osamdesetih godina, na trenutnom je repertoaru Teatroteke.

Pokušaću da vam ilustrujem i približim naš rad, umreženost i saradnju u okviru muzeja, interaktivnosti i povezanosti sa drugim institucijama i manifestacijama, kroz primer izložbe „Kir Janja na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu”. Ovom izložbom Muzej pozorišne umetnosti Srbije obeležio je važan jubilej, 150 godina od osnivanja Narodnog pozorišta u Beogradu. Naše dve institucije su upućene na međusobnu saradnju, recimo, plakati Narodnog pozorišta čine veoma važan segment zbirke Programa i Plakata. Prikazani materijal na izložbi: skice kostima i slike scenografija, fotografije Kir Janje, plakati premijera od prve do poslednje predstave, digitalni video film (nalazi se na našem sajtu), snimci različitih izvđenja Kir Janje, deo su naših zbirki i čine posebnu dragocenost ove izložbe. U pratećem programu Teatroteka prikazan je pozorišni maraton snimaka pozorišnih predstava po Sterijinim komadima, gde se publika uz izložbu prisetila i izvedbi ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Na samom otvaranju izložbe govorio je „najdugotrajniji” Kir Janja, Predrag Ejdus, koji je uživo  interpretirao deo iz predsatve. To je za pozorišnu i našu istoriju svedočanstvo jedne veličanstvene izvedbe Sterijinog Kir Janje. Snimak se nalazi na našem sajtu i društvenim mrežama. Muzej pozorišne umetnosti Srbije dobio je, od manifestacije MUZEJI ZA 10, posebno priznanje za zalaganje u toku manifestacije 2018, a Zahvalnicu od Ministarstva kulture i informisanja za izuzetan doprinos u uspešnom obeležavanju Evropske godine kulturnog nasleđa 2018. Muzej redovno učestvuje na svim muzejskim manifestacijama, koje su odlična prilika za interakciju i druženje sa publikom. Učestvujemo, od osnivanja, u NOĆI Muzeja, od početka na manifestaciji MUZEJI ZA 10, takođe u gradskoj manifestaciji koja se odvija u Jevremovoj ulici za praznik Cveti. Decenijama su naše izložbe deo pratećeg programa svih pozorišnih festivala u Srbiji i regionu. Izložba o Kir Janji bila je gost na otvaranju u Sterijinom rodnom Vršcu, na Festivalu „Vršačka pozorišna jesen”. Tako smo zatvorili jednu priču o popularnoj predstavi, jubileju, svim Kir Janjama na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Šta novo pripremate za predstojeći period? Da li mislite da bi Muzej mogao da preuzme neku od uloga pozorišta za vreme pandemije koronavirusa?

Projekti i izložbe za ovu godinu su odloženi; ostaje samo izložba zakazana za jesen 2020. godine povodom jubileja 100 godina od osnivanja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, „Madam Baterflaj, jedan vek u Beogradu”, autorke dr Jelice Stevanović. Prvog četvrtka  u oktobru u 18:00 časova nastavljamo sa snimcima pozorišnih predstava JDP-a, u okviru Teatroteke. U toku pandemije imali smo virtuelnu, online postavku aktuelne izložbe „Glumačke porodice II”, kustoskinje Aleksandre Milošević. I ostali naši programi bili su dostupni na društvenim mrežama i jutjub kanalu. Ulogu pozorišta ne možemo preuzeti; znamo da jedinstveni doživljaj koje pružaju samo pozorišne predstave uživo, ništa ne može nadomestiti.



Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste