Vladan Slavković za Hoću u pozorište: 'Izborite se za svoje parče rada, umetnosti i poštovanja. Moguće je.'


jul 2017.

Kulturna scena Srbije obiluje raznim letnjim festivalima na kojima se predstavljaju programi iz oblasti muzičkog, scenskog, filmskog i likovnog stvaralaštva. Stiče se utisak da se, iako se sve manje novca izdvaja za kulturu i umetnost, njihov broj iz godine u godinu povećava, verovatno i zbog želje gradova i manjih mesta da i na ovaj način upotpune svoju turističku ponudu i tako privuku što veći broj posetilaca.

anfiteatar-publika-2

Ono što izdvaja A.N.F.I Teatar iz „mora“ manje-više sličnih letnjih „priča“ koje se odvijaju na ulicama naših lokalnih sredina jeste činjenica da je to pozorišni festival mladih ljudi namenjen mladima sa margina. Nema tu, dakle, populizma, komercijale, podilaženja...Ima vlastite energije, znanja, umeća i volje omladine okupljene u nezavisnoj pozorišnoj trupi Grupa Grupa, stavljenih na raspolaganje radi organizovanja festivala, ove godine po četvrti put (od 05. do 10. jula) u prostorima koji su sve samo ne „klasične“ pozorišne scene. U prostorima otrgnutim od zapuštenosti, nebrige, urušavanja i pretvorenih u mesta gde se izvode angažovani tekstovi gostujućih pozorišnih grupa koji publiku pitaju, obaveštavaju, zbunjuju, uznemiravaju i uče...Gledaoci nakon ovakvih komada, izvedenih baš na ovakvim mestima, mogu otići kućama zapitani, uplašeni i intrigirani, zadovoljni nekim od ponuđenih odgovora, ali nikako ravnodušni, što je još jedan od „aduta“ ovog omladinskog festivala.

Vladan Slavković jedan je od glumaca i osnivača čitave ove priče koja je počela u malom dvorištu Oš „IV Kraljevački bataljon“ iza Muzeja.

Hup:  Četvrti put zaredom u Kraljevu organizujete A.N.F.I. Teatar bez (velikih) sredstava i na mestima koja  uglavnom ne pripadaju institucionalizovanom tipu scena za izvođenje (dakle, nisu akustički niti tehnički projektovana i opremljena za izvođenje predstava, nemaju svu potrebnu infrastrukturu, zavise od vremenskih ne/prilika...). Koliko traje priprema jednog festivala, šta Vam je najteži deo posla, a u čemu najviše uživate?

anfiteatar-zgradaVS: A.N.F.I.TEATAR festival je nastao kao refleks mladih i „drugačijih" autora kojima konvencionalni prostori nisu više interesantni. Baš kao ni odnos standardnog pozorišta prema svojoj okolini. Došli smo u situaciju da se srpska pozorišta „ne zameraju", te smo svedoci da je Nušić postao vodvilj, a ne kritika sistema. Suštinsko pozorište se bori usred svog društva protiv njegovih anomalija. A.N.F.I.TEATAR je izašao na ulicu baš zbog toga. Da se suoči sa svim nevoljama i da proba da ih rešava tu -usred svoje publike na sopstvenim ulicama. Koliko traje priprema? Sve vreme. Ne postoje budžetske stavke koje će rešiti pozorište, niti rešiti probleme društva. To se radi uvek i svuda. I to je ujedno i najteži deo i najlepši deo našeg posla.

Hup: Šta se dešava sa prostorima nakon što se Festival završi? Da li imate ideju da i nadalje širite broj mesta „koja“ ćete otrnuti od propadanja i privesti nameni izvođenja predstava?

VS: Pošto napustimo prostor, sve se vraća natrag svom propadanju. Trudimo se da te prostore i naš festival postavimo kao trajne scene, ali nam (za sada) ne ide. Mnoge od tih prostora bi bilo moguće koristiti i dalje, samo kada bi grad i država primenili naš postupak i uz malo rada i sredstava učinili svoje zgrade korisnim za sve.

Hup: Ove godine čak tri gostujuće predstave rađene su po tekstovima ruskih autora/autorki, da li je to urađeno sa određenom „namerom“  i kako uopšte dolazite do konačne selekcije repertoara?

VS: Ruski autori su izbor pozorišnih trupa koje su ih postavljale. Naša selekcija se bazira na tome da ispoštuje kvalitet rada, a ne nacionalnost pisca ili glumaca. Pozorište nije neko ko deli ljude po tome. Štaviše. Sa druge strane, selekcija se oslanja na mladost, hrabrost i prijateljstvo (uz već pomenuti i podrazumevani kvalitet).

Hup: Kakvi su Vam planovi za budućnost? Složićete se da jedan ovakav festival alternativnog, ambijentalnog i angažovanog tipa nije lako „održavati u životu“ u postojećim uslovima.

VS:  Planovi su jednostavni: Grupa Grupa već 10 godina proizvodi mlade, školovane umetnike od kojih očekuje da se u različitim formama vrate u svoj grad i da donesu komad svog znanja i iskustva na kulturnu scenu grada. Festival će jednog dana biti sastavljen isključivo od predstava naših glumaca, reditelja i pisaca koji su stvarali širom sveta. To će postati revija kraljevačke, mladalačke, stvaralačke svesti širom Srbije i sveta.

anfiteatar-publika-1Hup:  Iz ugla nekoga ko je direktno u „omladinskoj“ priči, recite nam kako Vama izgledaju današnji mladi? Da li ih ima u kulturi i umetnosti, posebno u publici i kako ih još više privući i zainteresovati dugoročnije za ove oblasti?

VS: To je jedan od recepata da se zadrže klinci. Dati im prostor i poštovanje. Nije lako održati ni festival, ni vratiti klince u svoj grad. U tome leži uzajamna i identična teskoba. Ubeđen sam da je to veoma povezano i da se potpuno tiče ekonomije države.

Hup: Na ovogodišnjem Festivalu predstavićete se i sami komadom „Euridika“ (07. jula od 21 čas na obali Ibra, kod Atletskog stadiona). Režiju i adaptaciju potpisuje Michael Devine. Kako je izgledala saradnja sa njim i šta je bio najveći izazov prilikom njenog postavljanja?

VS: Kruna proslave 10 godina postojanja Grupa Grupa je radost stvaralaštva upravo njenih članova. Desetak školovanih glumaca jednog grada, uz podršku svojih mlađih i starijih kolega je prava proslava. Bez formalnosti, naprosto - rad. „Euridika" spaja sve što je Grupa Grupa: ozbiljnog reditelja, mlade i sposobne glumce, neobičan prostor (reku Ibar) i želju da se oživi klasičan komad na potpuno nov i neočekivan način. Zahtevnost upravo i leži u tome. Sve to bi trebalo ispoštovati i biti hrabar upustiti se u to. Bilo bi glupo žaliti se na nedostatak finansija, kada se zna u kakvom stanju je kultura u Srbiji danas. Zato to i ne radimo. Zato se trudimo da stvorimo puno od mogućeg. Michael Devine je kanadski reditelj i čovek koji je inspirisao ovaj festival i neko ko može da učini svaki deo ove planete svojevrsnom pozorišnom scenom. Zato je Grupa tu da glumački pomogne.

Hup: Pred otvaranje ovogodišnjeg festivala, koja je Vaša poruka za sve one koji mu do sada nisu prisustvovali?

VS: Za sve one koji ne mogu da isprate festival - vidimo se dogodine. Za sve one koji nisu mogli - moći ćete. Stvorite sebi  festival, ako vam niko drugi to ne poklanja. Izborite se za svoje parče rada, umetnosti i poštovanja. Moguće je.
Samo bih dodao - zahvalan sam svima koji su pomogli i koji pomažu festival: klincima koji rade srcem i lopatama, nama roditeljima, koji trpimo i podržavamo sve to, medijima koji pomažu i, naročito, Tviteru koji je okupio solidarnost i proizveo presudnu podršku (što kroz finansije, što kroz kolače) i svim onim gradskim firmama i tipovima koji znaju koliko je važno šta ovde radimo, te nas pomažu.

Fotografije: Vladan Slavković

Autor: Milica Živković