Ako ne razumemo sebe, ne možemo ni druge


Drugo veče 22. Festivala akademskih pozorišta Srbije u Novom Sadu obeležila je predstava „Kutije“ Teatra Levo AKUD-a „Ivo Lola Ribar“ iz Beograda, u režiji Nine Ristić. 

Ova predstava je projekat fizičkog teatra, koji kroz pantomimu i nemušti jezik prikazuje priču petoro ljudi. Pričajući priču dva para koja su se međusobno pronašla i jedne devojke koja živi samačkim životom, likovi rade na izgradnji međuljudskih odnosa, sopstvenog identiteta i identiteta unutar grupe.

kutije-teatar-levo

Projekat je nastao kroz radioničarski rad rediteljke i glumaca, pri čemu su, kako navodi rediteljka Nina Ristić, dva čina već bazično bila napisana i oko njih su oni gradili dalju priču dodajući neke svoje elemente, dok je treći čin sam nastao u daljem procesu uigravanja.

Scenografija je izuzetno skromna, a cela predstava pokušava da pokrene gledaoca, njegovu maštu i njegove lične asocijacije na situacije u kojima se protagonisti nalaze. 

Podeljeni na svoje živote, likovi u predstavi koegzistiraju zajedno, sporazumevajući se i međusobno i sa publikom, isključivo gestikulacijom i mimikom lica. Publika se, iako ne poznajući ovakav način govora, veoma brzo uskladila sa glumcima na sceni i počela da ih razume bez ijedne izgovorene reči. 

Sami glumci tvrde kako im je taj deo predstavljao najveći problem u početku, ali onog momenta kada su shvatili suštinu onoga o čemu pričaju u svakom trenutku, prevazišli su tu blokadu. 

- Trudili smo se da ne koristimo previše gibberish (nemušti jezik), više nam je on bio neka spasonosna stvar koju koristimo kada nam dođe da nešto izgovorimo, jer nismo želeli ni da bežimo od takvih momenata – izjavio je glumac Luka Miljković.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste