Ana Karenjina ili O ljubavi i poštenju


          Osme večeri Međunarodnog festivala teatara manjina „Synergy“ u okviru pratećeg programa i u čast gledalaca izvedena je predstava Novosadskog pozorišta „Ana Karenjina“ u režiji Dejana Projkojskog.

            Ova predstava, rađena po istoimenom romanu Lava Nikolajeviča Tolstoja, prema rečima reditelja, pokušava da pitanja i teme koje roman otvara prevede na savremeni jezik, a glavno pitanje upravo je šta je važnije – živeti u društveno prihvatljivim okovima nametnutim od strane tradicije ili sredine ili ih se, pak, osloboditi i pratiti indiviualnu sreću. Šta je to sreća, biti slobodan ili biti pošten, i da li ta dva moraju nužno biti isključiva kad je ljubav u pitanju? Šta znači podneti žrtvu i koliko toga zapravo jedna žena treba podneti da bi ostvarila svoju sreću? Ovo su samo neka od pitanja koje ovaj komad otvara, ostavljajući ih svojim likovima, a onda i publici na analizu. Konačnog odgovora nema, jer ovde nije reč o tipovima, već o jedinstvenim likovima koji su, nesumnjivo, poneli krst sopstvenih (ali i tuđih) izbora, zauzevši jedno od najznačajnijih mesta svetske literature.

            Predstava je uslovno podeljena na dva dela, prvi se završava sa Aninim teškim porođajem i slučajnim samoranjavanjem Vronskog. U prvom delu akcenat je na događajima, dok je u drugom, rekla bih, na Aninom unutrašnjem stanju i lomovima. Karenjina, koju tumači fantastična Marta Bereš, prolazi kroz lepezu osećanja, prateći faze njene veze sa Vronskim i tugovanja za Serjožom. Na kraju, u svetu u kom dominira lažni moral i izvitoperena religioznost, Ana se suočava sa sopstvenom istinom i umire. Rešenje reditelja za čin samoubistva je igračka voza koju ona u prvom delu poklanja Serjoži i malo crvene boje. Bez ikakve patetike i izveštačenog patosa, naprotiv, uz elemente montipajtonovskog humora, na sceni je oživela jedna realistična priča o društvu, senzacionalizmu, ljubavi, sreći, slobodi i pre svega – individui.

            Ok, Marta nesumnjivo dominira ovom predstavom, transformiše se i, praktično nosi čitavu priču. Njena uloga u ovoj predstavi je možda čak i veća nego u samoj knjizi. Međutim, ono što takođe ostavlja jak utisak je tumačenje lika Karenjina. Upečatljiv je njegov monolog kada pijan pokušava da se ubije i rečenica koju Atila Nemet tako brutalno izgovara: „Ne može se biti srećan utroje!“ Svi njegovi dijalozi sa Anom u kojima je, kako ona kaže „opasna mašina kad se naljuti“ ovde imaju neku drugačiju konotaciju. Sva bol, tuga, razočarenje koje jedan prevaren muž oseća kulminiraju u ovoj sceni od svega nekoliko minuta, i mi ovde vidimo jednu novu Karenjinovu stranu, samo tad i više ne, koju je Atila Nemet tako prirodno izneo.

            Predstava je na redovnom repertoaru Novosadskog pozorišta i, ako je budete gledali, osim u talentovanim glumcima, uživaćete i u dobroj muzici, lepoj scenografiji i interesantnim kostimima.

            Večeras je na repertoaru predstava „Mala crna riba“ reditelja Jakoba Sadiga Džamalija u izvođenju pozorišne trupe „Kotal“ iz Tabriza u Iranu, s početkom u 19 časova. Uživajte!

 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste