„Autobiografija“ jednog društva


 Šeste večeri festivala SynergyWTF pred novosadskom publikom se premijerno odigrala predstava „Autobiografija“, rađena po motivima istoimenog dela Branislava Nušića, u režiji Janoša Degija i izvođenju Srpskog pozorišta u Mađarskoj iz Budimprešte.

Radnja predstave odvija se u skadarlijskoj kafani pod imenom „Žuta podmornica“, čiju svakodnevicu prekida dolazak jednog stranca. Milan Rus, upravnik pozorišta koji je i adaptirao Nušićev tekst, i kome je ideja vodilja na ovom zahvatu bila da kroz Nušićeve naočare prikaže situaciju u kojoj se nalazi ovaj poduhvat tumači ovako: „Šta bi se dogodilo da je Nušić danas živ i naša društvena i druga događanja posmatra otkad se nalazimo u Evropskoj Uniji. To smo pokušali povezati kroz njegovu prizmu da vidimo kroz tekst „Autobiografija“. Tekst smo uglavnom koristili za to, ne znam koliko smo uspeli, da nušićevski razmišljamo na ovu temu i ova društvena događanja, i na sve što nas okružuje, što se oko nas događa u Mađarskoj“, dodavši da su prve predstave koje je kao dečak odgledao na srpskom „Vlast“ i „Autobiografija“ rađene upravo po Nušićevom tekstu.

Predstava obiluje songovima i vrcavim koreografskim tačkama, u kojima ubedljivo dominira glas Stipana Đurića. On svoju ulogu u ovom projektu objašnjava ovako: „U celoj predstavi svi smo unekoliko Nušići (...) Svaku koju zajednički izgovorimo zapravo čini jednu celinu (...) Osamdeset posto poslova su mi glazbene predstave, a u onih dvadeset spada i „Autobiografija“, koja nije samo dramska, nego i dramsko-glazbena, komedija, farsa, groteskna priča, ne znam kako bih je još nazvao... Kabare!“

Jedan ovako haotičan koncept upotpunjuje i vitalna interakcija sa publikom, u kojoj prednjači mlada Tina Čorić: „Meni je ovo bilo veliko iskustvo pošto sam ove uloge dobila pred kraj studija. Imam četiri uloge, četri različita karaktera i ja većinom igram sa gledaocima. Probe su izgledale tako da ide tekst, dođe Tina i priča sa stolicom. Ode dva metra dalje i priča sa drugom stolicom. Zbog toga su mi probe bile teške i imala sam strah kako će sve to izgledati i kako će me publika prihvatiti. Na sreću svi su me prihvatili i igrali sa mnom“.

I za kraj mogu samo da dodam da kada su Nušića jednom pitali da li se plaši da njegovo delo uskoro više neće biti aktuelno, on je odgovorio da se plaši da će još dugo biti aktuelno. Kome se mi ovde smejemo, nekadašnjim stereotipima ili aktuelnim tipovima? A vi dragi čitaoci, ne „sumljajte“, već razmislite o tome.

Večeras će se u Velikoj Sali Novosadskog pozorišta igrati predstava „Bones opera“ pozorišne grupe Kotal iz Tabriza u Iranu, a u režiji Jakoba Sadoga Džamalija. Predstava počinje u 19 časova.

 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste