Beogradska premijera ,,Braće Karamazovih” na drugoj večeri BELEF-a

Zagrebačko kazalište mladih u petak je u punom Narodnom pozorištu izvelo diptih kontroverznog reditelja Olivera Frljića, „Braća Karamazovi”, što je ujedno bila i beogradska premijera ove predstave u okviru BELEF-a. Komad je sačinjen iz dužeg prvog dela pod nazivom „Sve srećne porodice liče jedna na drugu” i kraćeg drugog dela „Svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način”, pa tako i na samom početku uočavamo dijalog i sa drugim ruskim piscima, kao što je Lav Tolstoj.

Kao i uvek kada je u pitanju pozorišni komad inspirisan delom Dostojevskog, publika neizbežno pravi poređenja sa tekstom samog romana, pa po tom pitanju ovog puta možemo reći da je čeka zahtevan zadatak, jer se reditelj nije koncentrisao samo na naslovni roman „Braća Karamazovi”, već na celokupno delo ovog pisca, ali ne samo delo već i njegov životni put, posebno iz mladosti Dostojevskog, a to je iskustvo bunta, pobune, ali i teške i nepravedne kazne koju su iskusili mnogi pobuđeni sličnim ideološkim težnjama i nastojanjima kao Dostojevski. Komad je glavnim tokom priče vezan za porodicu Karamazovih i Snegirovih, ali reditelj prilično transformiše smisao samog teksta romana kako bi ga na najbolji način iskoristio za ovaploćenje sopstvene umetničke ideje, koja je umnogome priljubljena uz  današnje goruće društveno-političke i ideološke probleme, po čemu je, uostalom, Oliver Frljić i čuven. Delo ima dosta raznovrsnih književnih, filozofskih i religijskih aluzija koje ga čine u celini kompleksnim, dok na bližem planu igra glumaca i sama scenografija stvaraju neverovatno upečatljive i duhovite slike. No, taj humor je crn. Žarišna mesta predstave jesu pitanja dečije patnje u svetu, pitanja pravednosti bilo kog svetskog sistema, pitanja porodice, pitanja novca. Sva ova pitanja ekipa predstave vešto ovaploćuje na sceni čineći ih aktuelnim kroz povezivanje sa načinima ponašanja subkultura nastalih na prostorima bivše Jugoslavije, prostorima traumatizovanim ratnim iskustvima koja do danas ne uspevaju da budu potpuno prevaziđena, preživljavajući u kulturi nasilja. 

Foto: Zekaema