Biti il’ ne biti - pitanje je sad


 

Sinoć je, pod otvorenim nebom vile Stanković u Čortanovcima, počeo osmi Šekspir fest. ‘Prvo poluvreme’ ovogodišnjeg festivala pod sloganom „Ponovo smo u igri” otvorila je predstava „Tragedija Hamleta” francuskog teatra Des Lumières et Des Ombres u adaptaciji jednog od najznačajnijih reditelja 20. veka, Pitera Bruka, a u režiji Gi Pjer Kuloa. 

Naša konačnost je ta koja definiše ko smo na ovoj zemlji, a Šekspirove drame prikazuju ovu stvarnost na imanentan način. Naročito Hamletova tragedija kroz koju svako od nas može da preispita svoju sudbinu i značenje svojih odluka. Osnovno obeležje tragičkog pozorišta, a i pozorišta uopšte, Hamlet je delo koje često vodi tamo gde ga najmanje očekujemo. 

Izvori Šekspirove tragedije su nam poznati - nakon misteriozne smrti danskog kralja, njegova udovica se ponovo udaje za njegovog brata Klaudija. Noću Hamlet sreće duha svog oca koji mu otkriva da ga je Klaudije ubio. Hamletovo ludilo objašnjava se njegovom osujećenom ljubavlju prema Ofeliji. Dolazak putujućeg pozorišta daje Hamletu ideju da modifikuje predstavu koju će glumci igrati da bi uključio jasnu aluziju na Klaudijevo ubistvo kralja. U prisustvu Ofelije, Hamlet ubija njenog oca Polonija. Povodom turnira u mačevanju koji je kralj organizovao radi pomirenja Hamleta i Laerta, Laert biva smrtno ranjen, a u isto vreme, kraljica Gertruda nehotice se truje peharom koji je namenjen njenom sinu da ispije. Hamlet ubija Klaudija.

Mnogo lutanja i znakova pitanja koji nudi ovaj tekst ovde su sublimirani zahvaljujući fluidnoj i suptilnoj režiji koja uravnotežuje Hamletove egzistencijalne muke, postavljajući gledaoca na sopstvena pitanja. Reditelj je uspeo da postavi suštinsku srž i sjajno istakne novu i vrlo uspešnu verziju Hamleta. Minimalna scenografija uz čist prostor za igru. Estetika predstave izbegava bilo kakve reference na prošlost, što isto važi i za glumce koji su odeveni u besprekorni smoking. Veliko stilizovano platno na podu lica belog obrisa jasno predstavlja sablast preminulog kralja. Dva velika impozantna crna panela simbolizuju zidine zamka u kojima se igra ova bezvremenska tragedija ljudskog postojanja. Izuzetna igra osmoro glumaca u efikasnoj inscenaciji i gigantskom propitivanju sadržanom u ovom suštinskom delu. Benjamin Jungers u tumačenju danskog plemića trudi se da sublimira krhko stanje ljudskog bića rastrzanog između hinjenog ludila i oslabljenog razuma noseći predstavu sve vreme. Sandra Sadhardheen, glumica-koreografkinja, sa velikom elegancijom tumači očajno ludilo lika Ofelije uz izražajnu telesnost inspirisanu plesom. Ostali glumci i glumice (Anne Le Guernec, Nils Ohlund, Emil Abossolo M’Bo, Bruno Boulzaguet, Thomas Ribière i Marco Caraffa) intervenišu redom prenoseći snažne emocije, nagone i osećanja, često ekstremna i vešto kontrolisana. 

Nasvakidašnje delo koje se bavi neodlučnošću, nesposobnošću da delujemo, ‘biti ili ne’, koji je u korenu naših svakodnevnih radnji. Reči koje se tamo izgovaraju jesu reči koje se mogu čuti danas. Pa ipak, pitamo se - Da li je Klaudije kriv što je nasledio svog ubijenog brata? Ako Hamlet ubije novog kralja, da li će učiniti pravdu prema njegovom pokojnom ocu? Da li je Gertruda pogrešila što je ponovo izgradila svoj život? Između potrage za istinom, slikom pravde i dokazom nevinosti, nismo li svi smi duboko negde u sebi Hamlet sa svojim sumnjama, strepnjama, hinjenom sigurnošću, psihom koja se graniči sa ludilom i nerazumom?

Večeras je na programu predstava „History of motherfuckers Koriolan”, Narodnog teatra Bitola iz Makedonije u režiji Andraša Urbana sa početkom od 20 časova. Ponesite autan i dobro se obucite!



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste