Bog kao žena

Šesti dan UPAD festivala u novosadskoj Fabrici publika se susreće sa predstavom, master radom, autorke Lee Jevtić. Reč je o dramatizaciji istoimenog romana, rađenog po istinitoj priči, koji je napisala Dona Vulfolk, a po kom je snimljen i film.

Komad priča priču o devojčici, potom devojci, ali najviše o ženi po imenu Jovana i njenoj borbi za opstanak u patrijarhalnom dobu, u svetu muškaraca. Rodila se 814. godine, u vreme kada se paganske veštine surovo zamenjuju hrišćanskim propovedima koje uče: „Na početku beše reč. I reč beše od Boga. I Bog beše reč... Adam beše stvoren prvi, Eva bi stvorena da služi Adamu.” U takvom načelnom shvatanju da jedino na sinovima svet ostaje i opstaje, hrabra, inteligentna i moćna žena probija se sve do papskog položaja. Radnja dela, smeštena u najmračnije istorijsko doba, rani srednji vek, upozorava publiku na religijske krajnosti i ekskomuniciranje žene u društvu. Tu se, u predstavi, oseća „lament nad celom polovinom čovečanstva”. Sad, čini se da ovaj komad kazuje da je bilo dosta muških borbi za ženske duše. Predstava se trudi da izvuče žene iz ostava, okova, ulica i kreveta. Pokušava da, fokusirajući se isključivo na bojeve samih žena, objasni patnje i probleme, ukaže na položaj obeščašćenih i ostavljenih žena, akcentuje prepreke koje im stoje na putu prevladavanja podređenog položaja. Jovana iz srednjeg veka kao „neprirodno” dete, odnosno žensko dete čudovišnog intelekta, tako, uz feminističke ideale nalazi svoje mesto u svetu današnjice. I tu i tamo, onda i sada, gde je učena žena okaljana žena i gde je kažnjena za grehe znanja, biva duhovno ubijana i sahranjena, primorana da se odrekne svojih stavova i prepusti onim muškim. To čini i Jovana, osećajući da živi u pogrešnom, krhom telu, ona uzima idenitet svog umrlog starijeg brata i postaje budući narodni papa Jovan. Ona krši monaške zavete (čednost, siromaštvo i poslušnost) u okvirima strogog katolicizma kako bi stvorila bolju sutrašnjicu. Jovana, iako ugnjetavana žena, uspeva da nađe Boga u sebi. Tako dobija ključeve i otključava vrata sveta koja su ženama zabranjena. Predstava suptilno ismeva duhovne kalupe koji govore o posebnom i isključivom stvaranju i postojanju muškarca po Božjem liku. Šta je sa ženama? Feministički zasnovano gledanje na svet ističe nezadovoljsvo, čak spremnost na suprotstavljanje i agresiju prema tradicijskim kalupima. Predstava sadrži otpor, pobunu. Ukoliko se prepustimo društvenoj nejednakosti šta treba da kažemo da je muškarac ženi? Šta ćemo, ako se ne odupremo, učiniti sa rodnom perspektivom? Hoćemo li se ikada moći nadati ravnopravnosti? Dokle više, ovaj rodni disbalans u društvu? Možemo li izgraditi univerzalnog čoveka? O tome govori ova predstava, glumačko-rediteljski projekat Lee Jeftić koji je odigrala uz glumačku pomoć Avrama Cvetkovića i muziku Branimira Zeleničića. Odgovore svako za sebe mora tražiti. Ipak, kao što je rečeno u razgovoru sa publikom posle predstave: „Da je društvo savršeno ne bi bilo pozorišta.”