Da li se ubica rađa?


Predstavom „Suze Svetog Lavrentija” Narodnog pozorišta „Sterija” iz Vršca sinoć je u Novom Sadu otvoren IV pozorišni festival „UPAD”. U predstavi igraju Miloš Đurović i Jovana Božić, a režiju potpisuje Saša Latinović.

Da li se ubica rađa jer mu je to zapisano genetskom kodom, ili vaspitanje, sredina, neke životne situacije, mogu navesti čoveka da počini užasne zločine? Pitanje je koje se tokom čitave predstave provlači i ostaje do samog kraja. Posmatrajući hipnotičku seansu izlečenja serijskog ubice u psihijatrijskoj bolnici, publika otkriva koji su to mračni porivi i „okidač” za oduzimanje nečijeg života. Inspirisan istinitim događajima iz rukopisa mladog autora Nikole Stanišića koji su se dešavali u Južnom Banatu, ovaj psiho-triler govori o tome da osećaj usamljenosti, odbačenosti i nedostatka ljubavi može uzrokovati nemerljivu mržnju i buđenje najvećeg zla u čoveku.

Prikazujući Džonija, kao simpatičnog lika iz kraja u koga bi se svaka devojka mogla zaljubiti, glavni protagonisti u potpunosti dočaravaju utisak da su njihovi likovi zaista realni i možda se nalaze tu negde u našem bliskom okruženju, a da toga nismo ni svesni. Utisku verodostojnosti priče doprinosi i bogata scenografija. U središnjem delu nalazi se velika drvena platforma koja simbolizuje Vršački breg, dok je u pozadini u obliku piramide postavljeno belo platno na kome se projektuju različiti segmenti - od zvezdanog neba do slika žrtava. U desnom uglu smešeni su brojni rekviziti: – od klatna, sata, preko lule do kaiševa za vezivanje pacijenata, koji u potpunosi ilustruju atmosferu ordinacije psihijatrijske bolnice.

Retrospektivnim osvrtom na Džonijev život i njegov ljubavni odnos sa Sarom, na marginama drame se pokreće tema rodne ravnopravnosti. U nekoliko scena nedvosmisleno se nameću pitanja krivice samih žrtava, muško-ženskog odnosa, položaja žene i rodnog identiteta. Ipak scene nasilja nad ženama nisu dominantne, već se nekako usputno pojavljuju što ovu veoma važnu temu stavljaju u drugi plan ostavljajući publici da sama pravi poveznice i donosi zaključke. Verujem da je ovakvo rediteljsko rešenje ciljano i plansko, međutim, plašim se da sama poruka na kraju za nekoga ko nije dovoljno svestan kompleksnosti problema rodne ravnopravnosti u srpskom društvu može potpuno izostati. Veoma efektan kraj predstave neminovno otvara brojne dileme i podstiče na razmišljanje – mogu li empatiija i razumevanje tuđih potreba i problema dovesti do stvaranja boljeg društva? Kako bi to društvo izgledalo i koliki je doprinos pojedinca u svemu tome?

Druge večeri festivala na programu je predstava „Praktični vodič kroz sujeverje” u izvedbi Instituta za savremenu igru i Teatra Vuk. Početak je zakazan za 20 časova.

Foto: Lea Bodor



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste