Raspad Sterijine Femme fatale u Vršačkom pozorištu


Najigranija drama Jovana Sterije Popovića, „Pokondirena tikva“ napisana je u Vršcu, 1830. godine, sa dopunjenim izdanjem 1838. godine. Osamdeset i dve godine kasnije, 1920. godine, Ministarsvo prosvete je, na čelu sa Branislavom Nušićem, donelo odluku o  formiranju prvog profesionalnog pozorišta u Banatu. Međutim, pošto nije dugo potrajala odluka, tek nakon Drugog svetskog rata, 1945. godine osnovano je Narodno pozorište „Sterija“ u Vršcu. 75. godina nakon osnivanja, u petak je odigrana premijera predstave „Pokondirena tikva“, u režiji mlade rediteljke Đurđe Tešić.

premijera-pokondirena-tikva-vrsac

Sterija se još onomad zaigrao sa naslovom drame. Naime, kondir je skupocena posuda za vino ili rakiju iz koje su pili bogataši, odnosno plemići. Tikva je biljka koja cveta u sred leta, a kada sazri, dovoljno je tvrda da se u njoj može držati tečnost. U vreme dok su bogataši pili osvežavajuće napitke iz kondira, siromasi su pili svoja ne tako skupocena pića iz tikvi. Sterija je uvideo odčinu priliku da sagu o Femi napiše pod nazivom „Pokondirena tikva“, verovatno nesvestan da će nastati čitav jedan istoimeni pokret žena. Fema, udovica koja je nakon smrti muža shvatila da nikada nije bila ono što je želela da bude – nobles. Ta osobina za nju znači „teranje mode“, odlično poznavanje francuskog i nemačkog jezika, lepo ponašanje, ipravljena leđa i bogatstvo na kojem spava. Od svega toga ima gotovo samo želju, sa nešto malo novca koji je muž skupio sa strane. Umišljena da se druži sa baronima, pomahnitalo menja nameštaj po kući za nešto bolje, oblači se po poslednjoj modi, kiti se džidžabadžama i uz sve to tera ćerku Evicu i svog slugu Jovana na plemstvo, negirajući da je pre toga bila opančareva žena, koja je grcajući uspevala da obezbedi egzistenciju.   

Reflektori se pale, premijerska euforija se oseti u vazduhu, a na sceni se nalazi Fema u jasnom kontrastu između želje i realnosti. Satenska bela haljinica, bela bundica, drečavo roze hulahopke i štikle u kojima hoda sa savijenim kolenima čine početak njenog noblesnog života. Kostimografkinja Isidora Spasić je ujedno uredila i scenografiju, te se ispred vršačke publike nalazio spoj dovitljivih boja kostima, raznolike rekvizite, i praktičnosti samog prostora, svrsishodnog delu. Kako priča odmiče, Fema postaje sve nepodnošljivija, sukobi se zahuktavaju i raspad želje noblesa bez pokrića je neverovatno blizu. Tragično-komična priča o zameni teza, koja bez konkretnih događaja radnje ipak dolazi do poente i kraja pri kom zastaje knedla u grlu, jasno nam daje uvid u stanje kada novac otklanja lažni moral. Rediteljski potezi su bili glatki, jasni i dovršeni, te je motiv cele priče još veća draž kada glavna junakinja na kraju ostaje u mraku na praznoj sceni, dok joj drugi likovi pokupe sve njene dragocenosti. Iznad nje svetli veliko ФЕМА i to je jedino što joj preostaje da bude u svojoj budućnosti. Fema. Ne Femme fatale, ne nobles, ne pokondirena tikva, samo Fema. Bez francuskog jezika sa banatskim akcentom, bez školjica i famfara na paorskim životima i bez folirantskih poteza.

Foto: Promo/NP Sterija Vršac



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste