Dole kapitalizam, sloboda narodu, dole kapitalizam, sloboda borbi i pokretu


Svaki put kad krenem da pišem o nekoj plesnoj predstavi, osećam odgovornost u tome kako ću pristupiti tekstu, da li zaista imam slobodu da pišem o jednom umetničkom radu koji je često za običnu publiku i apstraktan, filozofski utemeljen, kompleksno ispričan bez reči, sa tišinom koju proizvodi telo i pretače je u naša tela kao neodvojivi deo izvedbe. Ta odgovornost valjda proističe iz propitivanja svih mehanizama i ideja koje nastaju u gradnji i usložnjavanju plesne umetnosti, toga gde počinje jedna tema i da li se njen kraj završava onda kad se ugasi svetlo u pozorištu ili ima neograničeno trajanje…

U okviru BELEF-a, a u maju i premijerno odigrana u Beogradu, igrana je predstava po konceptu i koregrafiji Igora Koruge „Unstable comrades”, nastala u saradnji umetnika iz Rumunije i Srbije. Pored kvir teme koja je nosilac predstave, prožimaju se pitanja postojanja i opstajanja umetnosti kroz socijalizam ili komunizam na prostoru nekadašnjih država istočnog bloka i Jugoslavije i današnjih postkapitalističkih tvorevina ogrezlih u najteži oblik kapitalizma. 

Individualni istupi umetnika otpočinju predstavu, zatim se spajaju u ritmu koji prožima njihov pokret i stvara fluidnost zajedništva na sceni. Svojim telima umetnici čine predstavu kompleksnijom, stvaraju joj nove slojeve, zahtevaju i sve veću koncentraciju publike i zapitanost, jer pokreti su utemeljeniji i, iako ih izvodi pet umetnika, mogu se posmatrati i kao celina, neodvojeno. Ili kao zasebni izrazi, svojstveni svakom telu.

Različite teze odzvanjaju sa razglasa, neke bismo rado izgovarali naglas, neke teraju na razmišljanje – da li smo spremni da živimo u boljem svetu? Postoji li uopšte bolji svet ili smo mi zaboravili kako se bori za njega? Ne smemo prestati sa borbom. Antikapitalističkom, antipatrijarhalnom, antiklasnom, antirodnom… treba samo nastaviti niz. 

Trajanje ove predstave nije dugo, ali podosta je iscrpljujuće za igrače, što dovodi do interesanih delova predstave i najbolje se sagledava na sredini igranja, u kom sažimanje publike i igrača nastaje kroz potpunu tišinu – zajedničkim disanjem. Prekid svakog pokreta, muzike, svetlostnih efekata u tom trenutku publiku prebacuje u neočekivanu situaciju mirovanja, nemih posmatrača koji ne smeju da naprave nijedan pokret, kako ne bi narušili sklad tišine. Ta nova uloga publike ujedno je i dragocenost koja joj je pružena, kako bi se osetio trenutak življenja pozorišta kroz intimnu povezanost svih unutar gledališta. 

U nedelju 7. jula u sklopu poslednjeg dana ovogodišnjeg BELEF-a biće odigrana predstava „Recite nam nešto o sebi”, u režiji i izvedbi Nikole Rakočevića. Predstava počinje u 20 časova u Malom pozorištu „Duško Radović”.

Foto: Vladimir Opsenica
 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste