Hajde zajedno da maštamo


Trećeg dana festivala dečijih predstava FESTIĆ odigrane su dve predstave, „Doživljaji mačka Toše“ u izvedbi Teatra Talija i predstava „Robin Hud“, Pozorišne trupe U.R.A.

„Doživljaji mačka Toše“ je jedna od onih predstava u kojoj su mališani potpuno uživali. Pored priče koja prati nestašluke jednog mačka i njegovih drugara, uživali su i u pesmama, zbog kojih su rado ustajali, pevali i igrali. Mačak Toša, mišić Srećko i pas Žuća tokom predstave nas vode kroz jednu nezaboravnu avanturu tokom koje oni nailaze na brojne prepreke i savladavaju ih. Na kraju predstave zajedno sa ovim životinjama došli su do jednog zaključka, a to je kako svi mogu biti drugari, koliko god da su različiti. Tako i pas, mačka i miš, one životinje koje su uvek u svađi, našle su se na sceni da dokažu kako je drugarstvo između njih moguće. Kao što je mačak Toša na kraju obećao da neće krasti slaninu deda Triši, njegovom čuvaru, tako su i deca obećala jedni drugima da će deliti užinu, pomagati u nevolji i međusobno se voleti. Zatim su se svi složili i na sceni i u publici da „u svetu postoji jedno carstvo u njemu caruje drugarstvo.“

Predstava „Robin Hud“ je bila maštovita da je i starije, koji su došli sa decom, navela da se smeju i aktivno učestvuju u izvođenju predstave. Ova priča je uvek aktuelna i deca je veoma brzo prihvataju. Priča prati Robin Huda koji živi u šumi i pomaže siromašnima, njegova borba usmerena je ka princu Džonu koji otima od siromašnih i želi da poseče šumu. On na mestu te šume želi da napravi veliki tržni centar i Robinu Hudu otme princezu. Na veoma komičan i interesantan način glumci su sa decom skoro igrali na sceni. Koja će strana pobediti, da li Robinova ili Džonova, utvrđeno je borbom u streličarstvu, gde su deca veoma pristrasno birala Robinovu stranu i glasno navijala za njegovu pobedu. Isto tako Džonova strana dobila je negativne uzvike i suprostavljanje. Na kraju, kako to i biva, uvek ona bolja strana odnese pobedu, a mi shvatimo da kroz dečiju igru, koja se odigravala i na samoj sceni, uvek može da se pokrene sve ono o čemu sanjaju.

Interesantno je koliko nas starije razigranost ovih predstava može da podstakne i unese nam neku novu energiju. Mislim da nas podsećaju na detinjstvo, trenutke koje smo provodili u pozorištu i osećaj kako smo mi doživljavali takve predstave.

Pune sale dece iz školskih i predškolskih ustanova, veliki, a ponovo mali kritičari, su dokaz da sve te predstave utiču na njih i podstiču ih da reagiju baš onako kako su im se svidele. Povratkom u školske klupe posle odigrane predstave, kako bi cela misija, koja se svodi na edukaciju, imala smisao, trebala bi da navede učitelje da ove teme iznova obrađuju sa svojim učenicima.

Vodite decu u pozorište jer ono od otuđenosti vodi ka prirodi svakog bića. Pozorište hrani i oplemenjuje dušu i kroz ciku, smeh, prihvatanje ili neprihvatanje, shvatamo koliko mališanima ono znači i od njih čini baš ono što jesu. A šta su deca? Sve ono što mi stariji nismo pokušavajući da im se nametnemo. Kroz pozorišne predstave oni se bore da opstanu u svom dečijem, neiskvarenom svetu i ne treba da im stajemo na put. 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste