„Laki komad“ odigran premijerno u Akademskom pozorištu SKC-a u Nišu


U Akademskom pozorištu SKC-a u Nišu odigrana je premijera predstave „Laki komad” po tekstu Nebojše Romčevića, a u režiji Uroša Milojevića.

Đorđe (Nemanja Dimitrijević) i Seka (Milica Kostadinović) žive na rubu egzistencije, suočeni su sa svakodnevnim problemima nemaštine i u svojoj nemoći pronalaze način da se domognu novca. Naime, Đorđev otac, vojno lice u penziji, vrlo je škrt prema svojim ukućanima i sav svoj novac čuva za sebe. Seka nagovara Đorđa da nekako preuzmu tu penziju, a nestabilan kakav jeste, on dolazi na ideju da ubije oca i zalije ga betonom. Zaplet se formira onog trenutka kada počne otikrivanje ličnosti Đorđevog oca, pri čemu se saznaje kakav je to čovek zapravo bio. Incestualna veza, ali i dilovanje droge, veza svekra i snaje, kao i škrtost Đorđevog oca - samo su neke od teških istina sa kojima se Đorđe suočava dok imitira oca, kako bi prikrio njegovu smrt. Ovaj vodvilj publiku drži budnom i zainteresovanom.

„Iz teksta nije bilo potrebno ništa izvlačiti, zato što ja privatno jako volim ovaj tekst i kao glumac voleo bih da igram neku od ovih uloga. Tekst nije pretrpeo gotovo nikakvu adaptaciju, osim možda neke vrste osavremenjavanja, u smislu replika i slenga. Postavljanje ove komedije na repertoar Akademskog pozorišta je jako dobar potez Dragane Petković, direktorke SKC-a u Nišu i Miloša Cvetkovića, umetničkog rukovodioca ovog pozorišta. Oni su se, valjda nekim logičnim putem, setili mene i pozvali me. Ja sam želeo da napravim predstavu koja ne pripada bulevarskom teatru, već realističnoj i crnoj komediji, sa elementima vodvilja. Kroz ovaj proces sam sebi kao glumcu dokazao da prava podela jeste pola posla.”, rekao je Uroš Milojević.

„Uroš i ja se poznajemo još iz tinejdžerskih dana, kada smo se zajedno spremali za glumačku akademiju, pa kada sam saznao da će mi on biti reditelj, malo je reći da sam bio oduševljen. I moja partnerka u predstavi, Milica Kostadinović, jeste naša prijateljica. Znao sam da će taj proces biti nešto posebno, nešto jedinstveno, kao kada jedno veliko drugarstvo prenesete na scenu. Nadam se da smo makar deo te ljubavi, prijateljstva i uzajamnog poštovanja uspeli da prenesemo na tu scenu i mislim da je to najveća čar ove predstave.”, rekao je Nemanja Dimitrijević, glumac Akademskog pozorišta u Nišu.

Na pitanje kako se snašao prvi put u ulozi reditelja, Milojević odgovara: „Čudno. Prelepo, zaista. Mnogo sam toga naučio nalazeći se ispred tog četvrtog zida, a zato mi je valjda i bilo čudno. Iskustveno, mislim da mi je rad na ovoj predstavi pomogao prvenstveno kao glumcu. Ansambl je, bez ikakvog preterivanja, divan i izuzetno maštovit. Osim Nemanje Dimitrijevića, Milice Kostadinović i Nede Koujji, svi ostali glumci su se prvi put u životu našli na sceni.”

U rediteljevom rukopisu se jasno čita pedagoški rad, što je veoma važno za jedno akademsko pozorište. U ovom slučaju je zaista razmena iskustava doprinela tome da se stvori jedna komedija, jedan vodvilj, koji će svakim narednim igranjem biti bogatiji i ispunjeniji. Kada se jednom utvrdi forma, onda je svako naredno izvođenje glumačka igra, a to je ono što je ovim mladim ljudima vrlo važno, kako bi gradili sebe glumački.



Povratak na vesti