Svečano je zatvoreno 29. izdanje Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade u Bačkoj Palanci. U Gradskoj bioskopskoj sali podeljene su nagrade, pokazani rezultati višednevnih radionica te potom i odigrana lutkarska predstava ,,Pradevojčica” u produkciji Narodnog pozorišta ,,Toša Jovanović” iz Zrenjanina.
Glavnu nagradu festivala ,,Dobro drvo” dodeljenu od strane stručnog žirija (dramska pedagoškinja Ljubica Belanski-Ristić, glumac-lutkar Jovan Caran i glumica Smiljana Marinković) odnela je predstava ,,Bebidron” u koprodukciji Nezavisne produkcije Praktikabl i novosadskog Plesnog pokreta Pokretnica. Nagradu za najbolju predstavu po oceni publike pokupila je predstava ,,Dečak i lopta” nastala saradnjom Stivena Nonana u partnerstvu sa sastavom The PaperBoats. Ocenom dečijeg žirija nagradu su podelile predstave ,,Greška 404” u produkciji pozorišta Angeles de Trapo iz Malage i ,,Nedostajanje” u produkciji niškog Lutkarskog pozorišta. Žiri mladih je svoju nagradu dodelio predstavi ,,Ne idi daleko” u produkciji Dečijeg pozorišta iz Subotice.
Dodelu nagrada su naizmence pratila prikazivanja naučenog na radionicama organizovanim u okviru festivala. Prvobitno su najmlađi glumci na festivalu odigrali predstavu ,,Snežana i sedam patuljaka” u okviru radionice ,,Šta bi bilo kad ne bi bilo” gde su analizirali bajke te im nudili alternativne krajeve. Potom smo pogledali i predstavu ,,Tri praseta” gde su mladi glumci učeni u značaju i mogućnosti upotrebe kartona u predstavama. Na svakoj pauzi između nagrada viđeni su i snimci koji su rezimirali svaki dan festivala pojedinačno.
Sve ovo je pratila i naposletku i zatvorila festival predstava ,,Pradevojčica”. Predstava ima neverovatnu scenografiju, jedno od najboljih koju pamtim i glumci su prosto sjajni. Motivi, ideja i misao su na početku predstave toliko vešto prikriveni a ipak izloženi da je neminovno oduševljenje publike kada nešto uvidi. Bila to ekološka borba kroz predstavljanje potpuno podrazumevane povezanosti čoveka sa prirodom koja je deo njegovog karaktera, bila to feministička borba koja pored toga što predstavlja značaj žene u tom svetu, predstavlja i neophodnost angažovanja muškaraca u toj borbi kako bi željeni rezultati bili postignuti, u pitanju je zajednička borba svih nas, neki od motiva su sigurni da izazovu angažovanje publike. Priroda je podjednako deo nas koliko i borba za prava svih nas, čovek je u prirodi i ona je u njemu a tu je svakako i ravnopravniji raspored stvari. Ipak i sa svim ovim sjajnim motivima i idejama i scenografijom i glumcima, predstava ipak uspeva pomalo da pokvari sve dobro što radi. Poslednjih dvadesetak minuta insistira na onome što želi da kaže, ne nudi ništa novo niti inovativno i uspeva da postane teška za gledanje uprkos vrlom kratkom trajanju od svega 50 minuta. Da nije bilo te promene, odnosno manjak iste na kraju, predstava je mogla da odšeta sa festivala kao njegov ubedljivi pobednik uprkos njenom netakmičarskom karakteru. Uspela bi da u pola sata spakuje toliko važnih motiva u tako malo vremena da bi prosto bilo nemoguće ne smatrati je ingenioznom a istovremeno bi angažovala i najmlađu publiku kroz svoj intenzitet i intrigantnost koju nudi izmišljeni jezik kojim se služi. Bili su toliko blizu neverovatne predstave.
Sledeće godine Festival ekološkog pozorišta slavi jubilarno 30. izdanje i rečima direktorke festivala Sonje Petrović, postoji nada da neće imati takvu nesreću predviđanja sopstvene sudbine kao ove godine kroz slogan ,,Na litici”, šaljivo kaže da bi možda najbolje bilo da slogan bude nešto jednostavno poput samo reći ,,Sreća”. Ipak mi znamo, kakav god slogan i okolnosti u kom se festival održava bile, ne postoji sumnja da će uvek raditi ono što treba upravo malom gradiću u Bačkoj, pružati osnovno znanje o ekologiji i pozorištu najmlađima.
Foto: Jovana Semiz/FEP
