Juče je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u okviru ovogodišnjeg Belefa odigrana predstava Narodnog pozorišta iz Sombora „Ibi The Great”, nastala kao autorski projekat Andraša Urbana.
Za razliku od svih dosadašnjih predstava koje su se igrale na festivalu, ova je konceptualno posve drugačija, jer režijski progovara kroz savremeni pozorišni izraz, što se primećuje od samog početka kroz scenografiju, način glumačke igre, ali i jezika, koji je znatno siroviji.
Radnja predstave smeštena je u Poljskoj, ili bilo gde, sada ili u prošlosti, koja na vrlo komičan, crnohumorni način, kroz brojne apsurdne scene komunicira sa publikom. Scene su žustre, upečatljive i na trenutak izmeštaju publiku iz uljuljkanog pozorišnog sveta u neku drugu dimenziju.
Na samom početku publika je obaveštena da tokom cele predstave u sebi ponavlja mantru „Mi smo dobri, to nismo mi” i na taj način otpočinje ova predstava i podsmevanje onim drugim, a ne nama samima, kako je uvek i najlakše. Taj prvi deo, gde smo čuli i obraćanje beogradskoj publici (jer je to sastavni deo početka predstave, gde god da se ona igra), ostavio je i najveći efekat. Nizaće se u narednim scenama grozničavi trenuci kroz koje glumci puni entuzijazma, ali hladnokrvnim tonom, prenose svoje monologe. Obeležiće ovu predstavu i songovi koji su propraćeni melodijom narodne muzike, koju vešto izvode Danica Grubački i Nemanja Bakić, konstantno aludirajući na poznate narodnjačke pesme.
Bilo je tu svega: od smišljanja kako svrgnuti kralja kroz scene na WC šoljama, prejedanje ljudskim izmetom, čeprkanja po kostima mrtvih, nasilja, ubistava, naduvanog gumenog flamingosa koji će upriličiti kraj, pošto se sa novcem upute u beg posle pljačkanja svoje države. Ova predstava, pre svega na vrlo specifičan način, komunicira sa publikom, te je vešto u onim najekstremnijim trenucima publici stvarala gađenje ili dozu gorkog ili slatkog smeha.
Nemanja Bakić, kao kralj Ibi, jedan egocentrik, pun žestoke napetosti svog lika, uz igru i pesmu, nosi predstavu. Krade, bahati se, ubija, dobija vlast, ali sve sa ponajmanjom dozom hrabrosti u svom činu. Njegove parole su upečatljive, njegov lik je svakakav. Danica Grubački, kao Majka Ibi, ističe se kroz trenutke songova, a ništa manje ne doprinose atmosferi i ostali glumci: Nikola Knežević, Srđan Aleksić i Biljana Keskenović, u muzičkoj pratnji harmonikaša Strahinje Rašića.
Scenografija, koju je takođe radio Andraš Urban, u početnim scenama jeste vrlo minimalistička. Čini je popločana prostorija predstavljena toaletima, da bi se na kraju na njoj našlo mnoštvo predmeta, poput kontejnera, kostiju, novogodišnjih jelki, obešenih lutaka (ljudi), koji prate tok radnje.
Svideo se nekome ili ne ovaj tip predstave koji je potpuno izmešten iz klasičnog koncepta, jučerašnja publika je osetila atmosferu ovog komada i učestvovala u njemu, podsmevajući se sebi u lice, podsmevajući se svima nama. A zar to nije, na neki način, smisao teatra? Možda da, možda ne. Ko kako voli.
Večeras, od 19 časova, na sceni Teatra „Vuk” biće odigrana studentska predstava „Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja”, u sklopu Mladog Belefa. U Botaničkoj bašti, s početkom od 21 čas, biće odigrana predstava Omladinskog pozorišta „Dadov” „Bajke za decu i odrasle”, u okviru glavnog programa.
Foto: Narodno pozorište Sombor
