Premijera „Kaligule” u Narodnom pozorištu u Beogradu


Prva premijera beogradskog Narodnog pozorišta u 2020. godini, predstava „Kaligula” u režiji Snežane Trišić, biće izvedena 5. februara u 19:30 časova na Velikoj sceni. Reč je o filozofskoj drami francuskog nobelovca Albera Kamija, čiju adaptaciju i dramatizaciju potpisuje Milan Marković Matis.

„Kaligula” je jedno od Kamijevih dela koje tematizuje problem apsurda, a čije likove izjedaju besciljnost, beskorisnost života, rascepljenost između ravnodušnosti više sile i licemerja društva u kom su moralne vrednosti urušene. Kako drugog sveta nema, takvi likovi se prepuštaju automatizmu koji neumoljivo vodi do bezobzirnog individualizma, zločina, raspada ili ludila. Iako zasnovana na istorijskoj ličnosti rimskog tiranina, „Kaligula” nije istorijska drama, već komad obojen iskustvom Drugog svetskog rata, koji preispituje šta znači biti čovek u vreme industrijalizacije smrti i krajnje dehumanizacije.

„Neprijatno pitanje koje nam se postavlja čitajući Kamijevog „Kaligulu” jeste da li od rađanja buržujskog društva, renesansnog oslobađanja čoveka i smrti Boga postoji prava linija koja vodi isključivo do koncentracionog logora? Da li bismo mogli da zamislimo i neki drugačiji univerzalistički projekat ili u nihilističkoj utopiji u kojoj živimo više nema mesta za još jednu utopiju – onu okrenutu životu?” pita se Marković, uz konstataciju kraja humanističke civilizacije nagoveštenog u tekstu.

Snežana Trišić primećuje kako Kamijevoj drami nije bilo potrebno osavremenjivanje, jer je apsurd i danas fenomen koji najtačnije definiše agoniju i krizu pojedinca. „Kamijev Kaligula, onako kako ga ja tumačim, ispituje lične mogućnosti i granice društvenih konvencija tražeći izlazak iz obesmišljenog sveta, u kome su porušene i zloupotrebljene verske, moralne i političke vertikale” konstatuje Trišić. Ona smatra da vođa poput Kamijevog Kaligule danas ne postoji: „On može da preuzme lica i naličja mnogih vladara, kako bi ih koristio u svojim taktikama kao određene principe političke moći kojima se trenutno rukovodi i poigrava, ali on je sam daleko izvan toga. U potrazi za jednom mnogo dubljom istinom, tražeći odgovor o smislu i razlog za život, sve je bliži smrti. Antijunak jedne civilizacije u nestajanju odigraće svoj poslednji ples. Vidim ovu predstavu kao makabristički ogled o svetu koji se raspada i pojedincu koji mora da proba da se uspostavi”. Autori smatraju da se ova drama ne sme svesti samo na preispitivanje akcija tiranskog vođe i njegovu ličnu tragiku, već da je treba sagledavati u okviru univerzalnih pitanja kako i zašto živimo i zašto takav (loš) život podnosimo.

Naslovna uloga u ovoj postavci komada poverena je Igoru Đorđeviću, a ostale uloge tumače: Sena Đorović, Đorđe Marković/Miloš Đorđević, Bojan Žirović, Nemanja Stamatović, Petar Božović, Dimitrije Ilić, Vladan Gajović, Zoran Ćosić, Bojan Krivokapić i Sanja Marković. Za scenografiju je zaslužan Darko Nedeljković, a kostimograf je Marina Medenica.

Prva repriza zakazana je za 7. februar u 19:30.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste