Premijera "Natana Mudrog" u studiju JDP-a


U subotu, 9. marta 2019. godine, sa početkom u 20:30 časova, biće premijerno izvedena predstava „Natan Mudri“ na sceni Studio JDP Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Za potrebe izvođenja istoimeno delo Gotholda Efraima Lesinga objavljeno 1779. godine prilagodio je Dimitrije Kokanov, a na scenu ga je postavila mlada rediteljka Jovana Tomić. Glumačku postavu sačinjavaju Bojan Dimitrijević, Srđan Timarov, Dubravka Kovjanić, Milica Gojković, Miodrag Dragičević i Joakim Tasić. Prema rečima celokupne ekipe koja stoji iza ovog ostvarenja, pred publikom će se naći predstava čija je ključna tema čovekov identitet. Baveći se različitim određujućim koordinatama čovekovog postojanja uz preispitivanje kolektivnog i pojedinačnog identiteta, ova predstava će nas naterati da se zapitamo: šta ostaje nakon što na sva pitanja koja nas od pamtiveka muče odgovorimo?

Radnja predstave „Natan Mudri“ smeštena je u Jerusalim u vreme Trećeg krstaškog rata. U sudaru različitih kultura, nacija i religija pokreću se ključna pitanja o ljudskom bivstvovanju kao takvom, o načinu na koji se identitet konstruiše u sudaru istovetnosti i različitosti i o čovekovoj mogućnosti da u situacijama kada nijedna maska ne preostane bude – čovek. O umetničkoj inspiraciji za postavljanje ovakvog dela na pozorišnu scenu govorila je rediteljka Jovana Tomić:

„Lesing je napisao pozorišni komad, koji zbog svoje teme ostavlja utisak da je mogao biti napisan i danas. U originalu didaktički komad, gde, zalažući se za mir i toleranciju, Lesing iz različitih uglova tretira versku netrpeljivost, migracije, ratove; u odnosu na današnji politički trenutak, jasno je zašto je komad danas popularan i često izvođen širom Evrope. Mene je, pored svega navedenog, ovom delu privukla i poetičnost jezika, sočni likovi, humor – jer je moje lično osećanje današnjice blisko apsurdu, tako da u tragičnim (društevno – političkim) okolnostima, humor i cinizam stoje ruku pod ruku i gađaju u metu. Radikalnom adaptacijom didaktika je potisnuta zarad otvaranja pitanja šta danas znači epitet mudri, i šta se dogodi kada nas ostale odrednice našeg identiteta – društvene uloge, političke pozicije, religija ili porodica – iznevere, ili kada mi izneverimo njih. Svi likovi u ovoj predstavi se bore da odrede sebe u turbulentnom istorijskom trenutku. Ovo je teatar koji upozorava, opominje, ali nikog ni u šta ne ubeđuje.“

Kako saznajemo, simbolika prostora igra značajnu ulogu u postavci ove drame, kako Jerusalima kao mitskog hronotopa neizbežnog susreta i suživota različitosti (kao što primećuje Srđan Timarov, „Kažeš li jednu pogrešnu reč na tako skučenom prostoru na kom su različiti ljudi neminovno upućeni jedni na druge, gotovo je“), tako i same „male“ scene Jugoslovenskog dramskog pozorišta, odnosno, Studija JDP. Osim toga, publika će biti smeštena na obe strane pozornice, pa će ugao gledanja biti nešto drugačiji. U neposrednom dodiru sa različitim vrstama suočavanja, publika bi trebalo, kako se nada Miodrag Dragičević, da izađe iz studija „oplemenjenija, pametnija i mudrija“, baš kao što će i cela ekipa nakon rada na ovom zahtevnom, ali ispunjavajućem projektu izaći na scenu.

Milica Gojković navodi da je kroz rad na ovoj predstavi glumačka ekipa opipavala okvire svoje slobode, uz poigravanje sa različitim žanrovima, prepoznavanje humora u izrazito dramskom tekstu i artikulaciju kroz telesni pokret. Prema rečima scenografkinje Jasmine Holbus, scenskom pokretu je poklonjena velika pažnja, i on „prati narativ dela, negde manje, negde više apstraktno“. Kako ističe Miša Cvijović, koja je bila zadužena za muziku, kombinujući muzičke elemente iz različitih tradicija, ona se nije bavila razlikama, već se trudila da ih ujedini.

Srđan Timarov, koji publici poručuje da „očekuje neočekivano“, kaže da se kroz predstavu tematizuje proces sagledavanja nas samih, uz ključna pitanja – gde su granice, a gde su preseci. Prema njegovim rečima, „obloženi smo mnogim, višeslojnim ljušturama, koje nas određuju“, a, kako ga je dopunio Gorčin Stojanović, „Nakon što, jedna po jedna, ljuske otpadnu, ostaje čisto biće“. Na koji način je ekipa predstave ogolila ljudsko biće do njegove suštine i šta je pronašla ispod svih slojeva sa kojima se suočila, saznaćemo nakon sutrašnje premijere ovog komada.

Ponovna izvođenja predstave „Natan Mudri“ zakazana su za 14. i 30. mart.

Foto: Nenad Petrović (JDP)



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste