„Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi” na četvrtoj večeri Šekspir festivala


Četvrto veče sedmog Šekspir festivala na otvorenom u vili Stanković u Čortanovcima proteklo je uz predstavu „Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi” u režiji Igora Pavlovića, a po čuvenom tekstu Toma Stoparda. 

Rozenkranc i Gildenstern su sporedni likovi iz Šekspirovog „Hamleta”, a glavni likovi u ovoj predstavi. Oni pokušavaju da pronađu smisao i svrhu svog postojanja i pomalo podsećaju na Vladimira i Estragona iz „Čekajući Godoa”. To su dva prijatelja danskog kraljevića koji metodom „pitanja i odgovori” pokušavaju da razumeju njegove postupke. Gildenstern u jednom trenutku kaže kako se seća vremena kada je bilo odgovora na sve strane, a sada samo ima pitanja, a nigde odgovora. Koliko kod je njihova uloga nebitna i mala u Šekspirovom delu u odnosu na tragediju Hamleta, bez njih ne bi mogla biti odigrana. Oni predstavljaju dva komada puzle koji upotpunjuju celu sliku. Prožimaju se njihovi dugi besmisleni dijalozi, filozofske ideje, bacanje novčića „pismo - glava". Oni ne mogu da utiču na događaje, ne mogu da drže sve konce u rukama i žrtve su zablude. Nemaju slobodnu volju niti izbor, čak i kada im se čini da odluke o svojoj sudbini donose samostalno. Dolaze do zaključka da je smrt odsutnost prisutnosti, beskrajno vreme nevraćanja. Rozenkranc koga igra Aleksandar Milković i Vukašin Ranđelović u ulozi Gildensterna su fenomenalno uigrani. Svaki njihov scenski pokret je usklađen. Neverovatni Danilo Milovanović u interpretaciji Hamletovog ludila i agresije izvodi to prilično dinamično i energično. Ne treba izostaviti ni Aleksandru Pleskonjić kao Prvog glumca putujućeg pozorišta sa ubedljivom pantomimom i mimikom i živahnim pokretima. Putujuća družina glumaca su glavni saigrači Rozenkrancu i Gildensternu. Iznose svoje hipoteze i iskustva o glumi kao profesiji, polemišu sa Rozijem i Gilom da li se smrt uopšte može odglumiti i razuveravaju ih u svemu što su do tada rekli ili pokušali da urade. Oni predstavljaju jedinu realnu sliku od celokupne iluzije. U predstavi igraju i Sanja Mikitišin (Gertruda), Jovana Pleskonjić (Ofelija), Aleksandar Gajin (Klaudije), Igor Pavlović (Polonije) i Grigorije Jakišić (Alfred). 

Scenografija je prilično jednostavna, sačinjena od velikih crnih kutija koje se pomeraju po potrebi, nekada služe za pozornicu, zatim za brod, a potom i kovčeg, ali sve vreme predstavljaju razmak između prostorija. Kostimi su prilično ubedljivi, kao sa dvora kraljevskih porodica. Potpunom doživljaju doprinosi muzika dobro uklopljena u svakoj situaciji.

Svako ko je ljubitelj Šekspirovog „Hamleta”, dopašće mu se i ova predstava. Delo obiluje crnim humorom,u njemu su sadržani apsurd i egzistencijalizam i stvari za koje se čovek pita da li su moguće. Pojavljuju se i preispituju gubici identiteta Rozenkranca i Gildensterna, nemogućnost spoznavanja istine i motivi otuđenja. I dok se Hamlet pita - Biti ili ne biti? Rozenkranc i Gildenstern pokušavaju da razumeju neumitnost smrti iako se već čini da su mrtvi. 

 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste