Sa one strane pripadanja

Bosiljka Ostojić
13. feb 2019.

Za režiserku predstave San o Mileni, Jelenu Bogavac, ideja o sveobuhvatnom prikazu života vrhunske umetnice Milene Pavlović Barili nije bila samo san. Ona je taj san na jedan savremen,  kreativan i inovativan način odsanjala i oživela i tako publici približila emotivno težak i tragičan put uspeha jedne od naših najvećih umetnica. Beogradska premijera predstave San o Mileni održana je 6. februara u Bitefu. U glavnim ulogama našli su se  Tijana Višković, Aleksandra Veljković, Jovan Zdravković, Marko Panajotović i Miodrag Kovačević, koji je, pored učešća u predstavi, komponovao i izvodio muziku za Milenine stihove. Zasluge za audio i video radove zasnovane na Mileninim delima, pismima i zapisima‚ koji su u kontinuitetu pratili radnju predstave, odlaze Igoru Markoviću.

Na pitanje da li bi na pozorišnoj sceni trebalo da bude više ovakvih predstava koje su posvećene našim najznačajnijim umetnicama i umetnicima, Jelena Bogavac odgovara: „Sigurna sam da bi na našoj sceni trebalo da bude što više predstava sa dobrom namerom prema našem intelektu i estetici. Često mi zameraju to što se bavim amaterizmom, u smislu - radim u kombinovanim podelama mladih profesionalaca i amatera. Ne vidim ništa loše u plemenitom amaterizmu. Ono nema nameru da spasava život, ali ima pretenzije da spasava zajednicu. Samoj sebi čestitam na ovoj promisli.”

Predstava opisuje najbitnije događaje iz Mileninog života. Njena biografija jeste u srži ovog dela, ali to nije obična biografija sastavljena od mnogobrojnih crtica koje dokazuju nečija postignuća, uspehe i nagrade. Njen život je bio drama koju je ona svakodnevno proživljava. Milena je uvek bila smeštena negde između svog sveta i sveta koji je okružuje. Emocije koje ova umetnica oseća  snažne su i razarajuće, a izazvane odnosom sa porodicom, nezainteresovanošću jugoslovenskog naroda za njeno stvaralaštvo, ali i nerazumevanjem i neshvaćenošću kao večnim teretom vrhunskih stvaralaca.

Život umetnica i umetnika poput slikarke Barili mnogima je nadahnuće, a režiserka ove predstave kaže da se odlučila baš za nju jer je „Milena Pavlović Barilli leteće biće, superheroina, slikarka, umetnica, pop princeza, lepotica, žena dihotomija, anđeo i strelac. Milenina predstava je likovna u autentičnoj likovnosti svega što je iz Milenine ruke, iz njenih očiju. Ovo je predstava njene znakovnosti, zagonetna koliko i ona sama.”

Milena je živela u vremenu obeleženom ratovima i po mnogo čemu različitom od vremena u kome mi živimo. Ipak, gledanje predstave nameće niz pitanja - da li se ta dva vremena baš toliko razlikuju, šta bi bilo sa Milenom da je živela u 21. veku, da li bi se suočavala sa istim problemima. Jelena Bogavac na ovo kaže: „Milenina radna biografija puna je nerazumevanja lokalne sredine. Milena nije mogla da nađe posao učiteljice slikanja u čitavoj Srbiji, pa je krenula u svet, u kome je trnovitim putem stigla do ostvarenja svog prekratkog trajanja na ovom svetu. Verovatno bi slično bilo i danas. Mnoge njene reči o životu „na tržištu umetnosti“ mogla bih da potpišem i sama danas. Skoro svako od nas, umetnika istraživača, oseća, zna i razume njenu patnju nemogućnosti preživljavanja od svoje umetnosti.”

Kada se predstava završi i počnete da razmišljate o onome što ste videli i doživeli, kada krenete u potragu za porukom, pronalaženjem i pozicioniranjem sebe u delu koje ste odgledali, shvatićete da je Milena mnogo više od slikarke. Ona je višestruki simbol, a tako je i režiserka u svom izlaganju opisuje: „Milena je simbol osvojene slobode. Umrla je mlada, što je čini tragičnom i misterioznom. Milenino srce stalo je u njenoj 36. godini. Govorila je i pisala na šest jezika. Proputovala gotovo ceo svet. Stekla svetsku slavu i odletela u večno prazno. Milena je pepeo i magla.”



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste