Vreme prolazi, a vi i dalje sedite u mraku?


Treće večeri Sterijinog pozorja u takmičarskoj selekciji izvedena je predstava  „Gustav je kriv za sve” u režiji Kokana Mladenovića, a u izvođenju pozorišta „Deže Кostolanji” iz Subotice, dok je u međunarodnoj selekciji “Krugovi” odigrana predstava „Jedvanosimsoboakalomistobo” Sarajevskog ratnog teatra, čiju režiju potpisuje Aleš Кurt.

Predstava „Gustav je kriv za sve”, kao što i sam naziv kaže, u centar radnje postavlja dobro poznatog lika mađarskog crtanog filma – Gustava, koji je oličenje malograđanštine, kukavičluka i, kako i sami autori ističu, predstavlja idealnog glasača svih partija na vlasti i saučesnika zločina koji je izvršen nad njegovim sopstvenim životom. On pristaje da radi za manju platu, pa još manju, pa onda za ponižavajuću dok ne ostane bez posla i zdravlja. On prijavljuje žute, crvene i sve one koji se razlikuju i remete sivilo u kome se on oseća komforno. On je rob konzumerizma.  

65-sterijino-pozorje-treci-dan1

Prema rečima reditelja Kokana Mladenovića, to što predstava ima predistoriju je dobro jer nam pokazuje da suštinske karakterne osobine Gustava nemaju nikakve veze sa ideološkim kontekstom u kome je nastao, a za koji su mnogi smatrali da je uslovljen, već da je srž problema u njemu samom, a samim time i u svima nama jer je danas, čini se, previše Gustava koji „gledaju svoja posla” i brinu se za lične interese. 

Iako se predstava temelji na liku iz crtanog filma, razumevanje i opšti utisak predstave ni na koji način  nije uslovljeno poznavanjem animiranog dela, naprotiv. Ona je veoma aktuelna, precizna, gađa u srž probelamtike o tome kolika je odgovornost nas samih i šta jedan/na pojedinac/ka može da promeni i na koji način može da utiče ne samo na sopstveni život, već i na život ljudi oko sebe.

- Gustav i tuturutizam je bezvremen. Čak iako neko nije gledao crtani, mi smo pokušali da napravimo svet oko tuturitazma i ako neko pogleda samo predstavu to funkcioniše. Gustav je uvek bio živ i biće. Gustav je tu kod nas, između nas –  smatra Gabor Mesaroš, jedan od glumaca koji tumači lik Gustava.

65-sterijino-pozorje-treci-dan3

I zaista, dok gledate predstavu ne možete da se otrgnete utisku koliko Gustava poznajete i svakodnevno ih susrećete, kako i na koji način upravo oni oblikuju naše živote, a mi, Gustavi u malo drugačijem obilku, nemo sve posmatramo ili, u najboljem slučaju se na neka dešavanja u društvu malo praćnemo kao riba na suvom, ali nas brzo prođe motivacija jer život, obaveze… i  zapravo na taj način takođe postajemo saučesnici u kolektivnom zločinu.

Iako na prvi pogled odiše šaljivim tonom, koji prate dinamične scene, i to bez ijedne reči, uz maestralno uklopljen svaki detalj (scenografija, maske, rekviziti) sa sjajnim pratećim songvima i genijalnim onomatopejskim zvučnim efektima koji glumci izvode na sceni kako bi pojačavali utisak, ona nimalo nije ni šaljiva, ni smešna (mada se dobar deo publike smejao tokom nekih scena). Naprotiv, kako je i sam reditelj naveo - ako živite među Gustavima, ova predstava vam ne može biti sipmatična.

- Kada govorimo o Srbiji danas,  u kojoj se ova predstava dešava, i koja ima vlast takvu kakvu ima, a ta vlast je demokratski izabrana vlast. Strašno je što je to tako,a to što je tako pokazuje da su neki Gustavi ili potpuno nesvesni toga ko su ti ljudi i šta predstavljaju ili, potpuno vulgarno i malograđanski željni da sačuvaju svoje plate i pozicije, upućuje da je upravo to njihov izbor. U jednom trenutku Gustav prestaje da bude zabavan na bilo koji način. Postaje opasan po naše sopstvene živote i to što se u predstavi dešava jeste jedna retrospektiva tog malograđanskog opsega  svega onoga što Gustav čini – od intimnog kukavičluka, od odnosa prema ženama, konzumerstva, pa do političkog, što na kraju ostavlja velike posledice na sve nas. Prosto nemamo kako da ga volimo niti imamo kako da ga razumemo – zaključio je Mladenović.

Recenziju sa premijere predstave možete pročitati i ovde.

65-sterijino-pozorje-treci-dan2

S druge strane predstava „Jedvanosimsoboakalomistobo” pokušava da definiše lični identitet ljudi koji žive na prostorima Bosne i Hercegovine, baveći se posleratnim periodom i beskonačnnom tranzicijom koja dovodi do sadašnjeg trenutka u kojem im život prolazi čekajući pred različitim šalterima. Oni su nezaposleni, osiromašeni, bez dostojanstva i umorni su od čekanja da im avioni padnu sa neba i odvedu ih u neku obećanu zemlju – Nemačku ili Švedsku. Ona govori i o izveštaju Ministarstva za ljudska prava i izbeglice „o odlivu mozgova i ogromnom finansijskom resursu koje iseljeništvo predstavlja za razvoj domovine“, ispovijesti žene koja je nakon porođaja iz bolnice otpuštena kao muško i nečijom greškom, venčana za sopstvenog brata, pa sve do spiska zvaničnih zanimanja u Bosni i Hercegovini na kojoj se nalazi pozicije za različite direktore. Problematizuje korumpiranost sistema u kojoj su protagonisti samo mali hrčci u vrteškama, ubačeni od strane onih koji su iznad njih da trče u krug bez cilja i nade. Na kraju ona postavlja pitanje i da li su protagonisti koji su predstavljeni kao žrtva zapravo i uzrok sopstvene nesreće? Jedina istina koja se kristalizuje na samom kraju jeste da svi mi vrlo često jedva nosimo sebe a kamoli situaciju u kojoj se nalazimo, te smo spremni da učinimo sve da iz nje izađemo. Ipak, ne možemo svi ni otići „negde preko”. I upravo zbog toga onima koji o(p)staju, čestitamo na postojanju!

Četvrte večeri će u takmičarskoj selekciji biti izvedena predstava „Semper idem”, rađena prema romanu Đorđa Lebovića, a u režiji Gorčina Stojanovića.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste