„Smeškajte se onako kako su vas naučili”

Nedeljka Borojević
12. May 2022. UPAD

Druge večeri pozorišnog festivala UPAD izvedena je plesna predsatava „Praktični vodič kroz sujeverje” u izvođenju Instituta za društvenu igru i Teatra Vuk, u režiji Luke Jovanova. U predstavi igraju Jovana Grujić, Tijana Koprivica, Dika Babić i Đorđe Galić, po koregrafiji koju je osmislila Katarina Ilijašević.

Koji sve običaji i rutali postoje u našem društvu, a koji se bespogovorno iz generacije u generaciju praktikuju kako bismo se zaštitili od nepoznatih i nevidljivih sila? Plesna predstava „Praktični vodič kroz sujeverje” govori upravo o tome. Odvijajući se hronološki  - od rođenja deteta, preko slave i svadbe, dočeka Nove godine pa do sahrane, na humorističan i veoma ilustrativan način prikazuje običajnu histeriju u srpskom društvu. Kombinacijom repetitivnih pokreta i narativnih delova kreira se plesni rolerkoster satkan od različitih emocija. Na trenutak vam sve deluje smešno i simpatično, dok već u sledećem segmentu osećate nevericu i nelagodu jer postajete svesni takvih „praksi” u vašem bliskom okruženju. I ponavljaju se iz dana u dan, iz godine u godinu…

Gledajući scenu po scenu, shvatate koliko su zapravo tradicija i običaji utkani u vaš identitet, a da toga možda niste ni svesni. Ili ste ih svesni, ali ih ne preispitujete jer se običaji i tradicija ne dovode u pitanje. I upravo dok se na sceni prikazuju razni običaji koji su karakteristični za srpsku slavu, setila sam se svoje bake koja je uvek imala rituale za svaki događaj - šta se sme, a šta ne. Kada bih je upitala: „zašto nešto treba baš tako?, uvek bi mi ljutito odgovarala - „šta zašto? Zato što tako treba. Valja se!”. I tu bi se svaka dalja diskusija završavala. 

Moj povratak u detinjstvo prekida gromoglasan histeričan smeh na sceni, koji biva poentiran rečenicom „smeškajte se onako kako su vas naučili”. Upravo ova rečenica odzvanjala mi je u glavi do kraja predstave i nakon nje, jer maestralno gađa suštinu i sumira svo ludilo sa kojim se gotovo svakondevno suočavamo. Od malih nogu učeni smo kako treba da poštujemo starije i ne treba da im odgovaramo već da ih slušamo, učeni smo kako da „lepo sedimo”, šta rade devojčice, šta dečaci, kako se ponašamo u crkvi, na slavi, na svadbi, na sahrani… I ne smemo da se bunimo, već kao lepo vaspitana deca samo treba da se smeškamo. I, tako se smeškamo tokom celog života. Igramo razne uloge koje nam je neko nametnuo jer nismo imalo hrabrosti ili izbora da im se odupremo.

Osim ovog, veoma efektan deo perfromansa je sam kraj tokom kojeg se sahranjuju pojedini običaji i tradicija. Tom prilikom glumci čitaju tekst apostrofirajući deo koji govori o tome da je opsesija oko praktikovanja ranih običaja i rituala uzrokovana odsustvom sposobnosti za preuzimanje odgovornosti nad sopstvenim životom. Pitam se da li je zaista tako? Da li je sve baš tako jednostavno? Ukoliko imaš manje kontrole nad svakodnevnim životnim situacijama utoliko više pribegavaš ritualima i veruješ u postojanje nevidljive sile? Dok razmišljam o tome, na porodičnim okupljanjima nastavljam da se smeškam baš onako kako su me učili…  

Treće večeri festivala na programu je predstava „Koren” koju izvodi duo iz Irske Shanna May Breen & Luke Casserly. Početak je zakazan za 20 časova.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste