Poslednje takmičarske večeri 27. Vršačke pozorišne jeseni izvedena je predstava „Zla žena“ Narodnog pozorišta Subotica, u režiji Ive Milošević. Komad rađen po originalnom Sterijinom tekstu sa neočekivanim rediteljskim pristupom izazvao je ovacije vršačke publike, a isti pozitivan utisak očigledno je ostavila i na žiri, te je osvojila specijalnu nagradu, a Milica Sužnjević koja igra naslovnu ulogu ponela je priznanje za najbolju glumicu festivala.
Sterijina komedija tematizuje zajedljivost, oholost i malograđanštinu mlade Sultane koja u klasičnom zapletu komedije zabune menja uloge sa prostom čizmaševom ženom Pelom i suočena sa perspektivom potlačene neprivilegovane čizmarke doživaljava spoznaju, izlazeći iz tog iskustva prosvećena i bolja. U scenskom iščitavanju Ive Milošević, međutim, nema ovog prozaičnog srećnog kraja. Rediteljka je pristupila Sterijinom tekstu analitički, zalazeći duboko u motivaciju njegovih karaktera, postavljajući konstantno pitanje: zašto? Šta se krije iza Sultanine osornosti, šta je to što nju muči i tera na bahato ponašanje? Zla žena ne može biti zla sama od sebe, ona nije činilac u društvu koji sam sebe nameće, već upravo suprotno, od društva i utvrđenih konvencija je nametnut. Zato je zla žena u stvari duboko nesrećna, žena primorana da igra ulogu koju nije birala, a opet drugačije i ne zna jer istinski životni doživljaj nije ni imala. Tek prvo iskustvo koje ne sliči uigranoj predstavi njene svakodnevice, susret sa nemilosrdnim čizmarom Sretom koji u pijanoj noći fizički i verbalno muči zatečenu Sultanu daje joj uvid u svet kakav u svojoj biti jeste, mračan i sumoran, težak i okrutan, naročito prema ženi (međutim ne samo njoj već i muškarcu, jer kroz Sretine krahove izbija i njegovu patnja uzrokovana socijalno nametnutim mačizmom). Ipak, ovo poimanje za zlu ženu Ive Milošević nema pročišćujuće dejstvo i ona nakon spoznaje ne izlazi bolja, već upravo suprotno: zlo rađa zlo i nasilje rađa nasilje. Sultana postaje tiranin sa bičem u ruci, sada suštinska mučiteljka koja zna odakle potiče sva njena ogorčenost. Prelaz od nametnute konvencije do preobraćenja Milica Sužnjević i cela glumačka ekipa izneli su hrabro, od komične prenaglašenosti na početku predstave u kojoj su svaki pokret i ekspresija dirigovano pojačani, navodeći na utisak izrežiranog života, do grotesknog zastrašujućeg kraja koji snažno zatvara priču, otvarajući veliki prostor za zapitanost kada se zavesa spusti.
Ova predstava zatvorila je takmičarski deo festivala u okviru koga je izvedeno šest naslova. Nagradu publike sa prosečnom ocenom 4,77 osvojila je „Nečista krv“ Narodnog pozorišta u Beogradu, a prema odluci stučnog žirija u sastavu Tanja Bošković – glumica, Snežana Trišić – rediteljka i Svetislav Jovanov – dramaturg najbolja predstava festivala je „Zločin i kazna“ Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke. Sve nagrade i obrazloženje dostavljamo u nastavku.
Za mladog glumca: ZLATAN VIDOVIĆ – sa zadivljujućom zrelošću i energijom daje scenski život jednom od kultnih likova svetske književnosti, uverljivo lavirajući između različitih maski - nervčika i idealiste, fanatika i izgubljenog deteta.
Za najboljeg glumca: NENAD JEZDIĆ – snažnim potezima ocrtava dramu čoveka razapetog između strasti i konvencija, a osuđenog na propast u svetu u kojem se sve svodi naračun i posedovanje.
Za najbolju glumicu: MILICA SUŽNJEVIĆ – Prolazeći disciplinovano i suptilno kroz različite scenske obrasce, od stilizacije i naturalizma do groteske i apsurda, pokazuje preobražaj precioze u žrtvu, i konačno u detinjastog monstruma koji se krije u svakom od nas.
Specijalna nagrada: Predstava ZLA ŽENA - Tumačeći Sterijinu poučnu komediju sa stanovišta problema i dilema našeg vremena, predstava ZLA ŽENA nas na umetnički inovativan i artificijelan način suočava sa neugodnim pitanjima na teme muško-ženski odnosa, porodičnog nasilja i društvenog licemerja.
Za najbolju režiju: DUŠAN PETROVIĆ – Uprizorivši roman Dostojevskog na efektan i slojevit način, Dušan Petrović uobličava, kroz uzbudljivu ravnotežu demonskog i potresnog, svet ispod čije površine pulsiraju ideje, ambicije i strasti, svet u kojem je sve skučeno, samo je patnja beskonačna.
Za najbolju predstavu u celini: ZLOČIN I KAZNA – Modernom svetu, koji je izgubio moralni osećaj, kao i osećaj solidarnosti sa žrtvama, predstava prinosi ogledalo, u kojem greše, pate, ali i dosežu pokajanje kako oholi – oni koji su sebe uzvisili iznad ljudskog, tako i poniženi i u uvređeni – to jest, oni koje je naša sopstvena ravnodušnost pretvorila u podljude.
