„Pozorište je tu da nam život učini bogatijim i da nas o istom ponešto nauči”

Andrej Žikić Artez

Andrej Žikić Artez

Zanimanje: Street art umetnik

Mesto stanovanja: Beograd

Biografija:

Andrej Žikić rođen je u Beogradu 1988. godine i najpoznatiji je ulični umetnik sa naših prostora. Pod pseudonimom Artez oslikava zidove mnogih svetskih metropola, a ovim poslom se bavi od 2003. godine. Učestvovao je na velikom broju domaćih i internacionalnih manifestacija ulične umetnosti. Trag je ostavio na zidovima širom Evrope, Azije, Južne Amerike itd. Trenutno živi u Beogradu.

1. Kada ste poslednji put bili u pozorištu?

Poslednji put sam u pozorišu bio pre nekoliko dana. Gledao sam predstavu ,,Liliom”, u režiji Ane Tomović.

2. Koja predstava je na Vas ostavila poseban utisak i koju rado preporučujete?

Iako nisam ljubitelj mjuzikla, ,,Cigani lete u nebo” me je oborio s nogu, pa ga već godinama rado preporučujem. Što se predstava tiče, Pekićeva “Korešpondencija”, u režiji Gorčina Stojanovića je fenomenalna i toplo je preporučujem.

3. Koliko često i sa kim idete u pozorište?

U pozorište idem manje nego što bih voleo, pre svega zahvaljujući brojnim putovanjima, koja su nezaobilazan deo života jednog muraliste. Uglavnom, u pozorište idem sa devojkom Milicom ili sa mojom najboljom drugaricom Kristinom.

4. Ko je Vaš omiljeni glumac/glumica ili reditelj/ka?

Često me pitaju ko je moj omiljeni ulični umetnik, a ja uglavnom navedem autora poslednjeg murala koji me je oborio s nogu, jer fenomenalnih umetnika ima previše da bi ih sve nabrojao. Za pozorište važi ista stvar, tako da ću se poslužiti istom taktikom - moj poslednji ,,obarač sa nogu” je sjajni Joakim Tasić u ulozi mladog gazde Simeon Njegovana, u predstavi ,,Korešpondencija”!

5. Prema Vašem mišljenju, koja je društvena uloga pozorišta u današnjem društvu?

Svaka predstava, svidela nam se ili ne, daje dobru podlogu za razgovor i razmenu mišljenja, pa samim tim i tematski okvir za socijalizaciju koji je mnogo prirodniji, realniji i ,,životniji” od onog koji nam je serviran na malim ekranima i u dnevnoj štampi. Pozorište je tu da nam život učini bogatijim i da nas o istom ponešto nauči.

6. Prvi grafit posvećen kultnom filmu ,,Ko to tamo peva" oslikali ste u Brazilu. Kako ste došli na ideju da odaberete temu iz jugoslovenske kinematografije i to baš u Južnoj Americi?

Tokom mog tromesečnog boravka u Sao Paulu 2013. godine, imao sam priliku da upoznam brazilskog umetnika Paula Ita. Njegova ljubav prema jugoslovenskoj kinematografiji nam je dala zajedničko tlo za razgovor i upoznavanje, tako da je grafit nastao kao spontani odgovor na želju da zajedno oslikamo neki zid.

7. Na koji način street art doprinosi društvu i kada ne bismo imali promotere ulične kulture, šta bi nam nedostajalo?

Ulična umetnost može da doprinese kvalitetu prostora u kojem živimo, da ga obogati, učini interesantnijim i dinamičnijim. Ja se uvek nadam da će crteži na zidovima, barem na trenutak, privući pažnju posmatrača i inspirisati ih na predvidiv ili nepredvidiv način. Nestankom ulične umetnosti, bio bi izgubljen i deo identiteta mesta ili on uopšte ne bi ni postojao.

8. Više od šesnaest godina se bavite ovim poslom. U julu ste slikali mural ,,Devojke koja leti", na fasadi jedne zgrade, što je podrazumevalo i neke dodatne veštine osim slikanja. U kojoj meri umetnost pomera Vaše granice?

S vremena na vreme, naiđe projekat zbog kog morate ili da pomerite sopstvene granice, ili da odustanete. Izazovi, uglavnom, nastaju kao posledica vremenskih uslova, kratkih rokova, loše organizacije i nepredviđenih elemenata (npr. skela od bambusa), a ja ih uglavnom rado prihvatam.

Za oslikavanje murala ,,Above the clouds” na vrhu solitera, nije bilo moguće korišćenje uobičajenih metoda za rad na visini (skela ili cherry picker), jer se zid nalazi izmedju 17. i 20. sprata, tako da sam crtao uz pomoć opreme za visinske radove (uže i klupica). Na trenutke je bilo naporno, ali sam uživao u svakom trenutku - pogled na grad je bio divan!

9. Imali ste priliku da stvarate u mnogim zemljama, kako u  Evropi, tako i van nje. Kakav je položaj street art umetnosti u svetu, a kakav kod nas? U kojoj zemlji ste imali osećaj da ste  najviše cenjeni i zbog čega?

Ono što je zajedničko za većinu zemalja u kojima sam bio je da ulična umetnost postaje opšteprihvaćena i da se broj projekata oslikavanja podržanih od strane institucija povećava iz godine u godinu. To je definitivno znak da nešto radimo kako treba i da se upornost isplati. Turska je na mene ostavila sjajan utisak, pogotovu ekipa organizatora iz Istanbula. Njihovo gostoprimstvo i profesionalnost su mi omogućili da se u isto vreme osećam kao superstar i kao da sam kod kuće!

10. Zašto ste se opredelili za naturalističku estetiku, umirujuće tonove i nežna lica? Koju priču želite da ispričate posmatračima i gde pronalazite inspiraciju za nju?

Važno mi je da moji radovi komuniciraju sa posmatračem, pa se verovatno iz tog razloga estetski vezujem za elemente koji ce privući pogled, zadržati pažnju i ispričati priču. Ljudska figura je forma koja je svima dobro poznata, pa se tako i moja publika lako poistovećuje sa likovima koje crtam na fasadama. Što se floralnih motiva tiče, oni su tu da potpomognu kreiranju atmosfere i donesu malo zelenila u gradsko sivilo.

11. Da li je umetnost izlet iz zone komfora i svakodnevice ili je ona stil života umetnika?

Za mene je stvaranje potreba, a umetnost posledica. Na stvaraocu je da vredno radi kako bi smirio svoj nemir, a na publici da odluči kojeg će stvaraoca smatrati i nazivati umetnikom. Moj izlazak iz svakodnevice su trenuci kada ne stvaram - tada izlazim iz zone komfora i postajem publika. Borba je to - da gledaš, a da ne stvaraš!

Andreja u HuPikon upisala Dragana Ilić