HuPikon: Dobrosav Bob Živković
Dobrosav Živković, poznatiji kao Bob, rođen je 1962. godine u Pirotu. Još kao dete zaljubio se u crtanje i do dana današnjeg ta ljubav nije jenjavala. Ilustracije je počeo da objavljuje još u srednjoj školi, a strast prema crtanju odvela ga je na Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustracije je objavljivao časopisima "Student", "Vidici", "Tik-Tak", "Veliko dvorište" i "Zeka". Stalni je ilustrator "Politikinog zabavnika" i "Kreativnog centra". Ilustrovao je korice za naučnofantastične edicije, dobijao je mnoge nagrade i priznanja i postao jedan od najpoznatijih ilustratora u Srbiji. Živi i stvara u Novom Beogradu.
1. Kada ste poslednji put bili u pozorištu?
Odavno, u aprilu, na festivalu “Na pola puta” gledao sam "Smrt fašizmu! O Ribarima i Slobodi" Reflektor teatra.
2. Koja predstava je na Vas ostavila poseban utisak i koju rado preporučujete?
Naravno, "Smrt fašizmu! O Ribarima i Slobodi” jedinu “ozbiljnu” predstavu koja mi se dopala i to ne samo dopala, nego uspela da mi promeni život. Umetnost možda i nema važniji i veći zadatak nego da vas probudi, prodrma, podseti. Kao u Matriksu, natera vas da uzmete plavu pilulicu, progledate, vidite stvarnost oko sebe.
3. Koliko često i sa kim idete u pozorište?
Redovno idem u bioskop, svaki put kad poželim da sanjam i da se glupiram. U pozorište idem ređe, uvek po preporuci ljudi kojima verujem, uvek sa (najboljim) prijateljima. Idem da me zapanje, da otkrijem, naučim nešto novo.
4. Ko je Vaš omiljeni glumac/glumica ili reditelj/ka?
Prvi je Dragoljub Njegru - Knjale, najplavlji žuti zmaj na svetu iz “Rastibudjilizovanih klejbezabla” teatra „Levo“, predstave iz koje sam ukrao sav moj humor. Drugi je Vladan Đurković sada u pozorištu lutaka “Pinokio” a režiser najbitnijih i najpametnijih predstava današnjeg Dadova.
5. Prema Vašem mišljenju, koja je društvena uloga pozorišta u današnjem društvu?
Da bude zabavno koliko i opasno, da bude smešno koliko i mudro, da bude svetlo bar toliko koliki je mrak oko nas.
6. Uzimajući u obzir da crtate za odrasle,tinejdžere i decu kako postižete da čitaoci i posmatrači odmah razumeju suštinu Vaših radova?
Nikada ne lažem kad crtam. Crtam šta mislim i crtam šta vidim. (kad pričam - lažem kako zinem). Kad nacrtaš istinu - ona je svima razumljiva i svima smešna.
7. Za svoj rad dobili ste najvažnije nagrade i brojna priznanja. Šta Vama pored toga predstavlja najveće priznanje za trud i rad koji ulažete i šta Vas motiviše da budete sve bolji u novim ostvarenjima?
Srećem ljude veće od mene, srećnije od mene, crtače bolje od mene koji mi kažu da su rasli na mojim crtežima. Nema te komišije i tog žirija koji bi mogao da mi da veću nagradu. (okej…osim Nobellove-Nagrade-Za-Crtanje-Od-Milion-Miliona-Para …možda)
8. U oktobru ste u Muzeju primenjene umetnosti imali izložbu povodom 37 godina crtanja. Šta pomislite u sebi kada se osvrnete na sve što ste do sada stvorili i postigli?
Dok trepneš prođe 37 godina. Juče sam dobio trojku iz likovnog, zaključenu, za kraj godine. Ljudi ne trepćite.
9. Vaši crteži i knjige oslikavaju realnost na jednom dubokom nivou ali sa uvek prisutnom dozom humora. Kakva bi ta realnost bila da nije humora?
Živim u blesavom svetu. Blesavi smo kad volimo, smešni smo zbog čega se svađamo, idioti smo zbog čega ratujemo, apsurdno je kome se divimo. Realnost je smešna i besmisleno je da plačemo, bolje da joj se smejemo.
10. Koga od mladih autora vidite kao svog "naslednika" u budućnosti?
Ana Petrović. Toni zec.
Boba u HuPikon upisala: Dragana Ilić
