„Pozorište, još uvek ima tu moć da u celosti uzme čoveka da ga preoblikuje, edukuje, menja“

Ivana Marinković Mandić - Ivana Frajerka

Ivana Marinković Mandić - Ivana Frajerka

Zanimanje: Osnivač i autor bloga Jedan frajer i bidermajer

Mesto stanovanja: Beograd

Biografija:

Ivana Marinković Mandić, pored toga što je direktorka agencije Jedan frajer i bidermajer, majka je devojčice Senje i mnogima poznata kao Ivana Frajerka. Prepoznatljiva je po tome što čini posebne dane nezaboravnim i čarobnim, što uvek uspeva da oslušne druge, čak da ispuni ono neizrečeno. Veliki je ljubitelj pozorišta i knjiga, a još kao dete oprobala se na daskama koje život znače, jer kako u HuPikonu navodi ”ko jednom oseti daske pod nogama, ne može bez njih da živi.” Smatra da se daleko može dogurati ako vredno radimo i ne odustajemo, i da izlazak iz zone komfora znatno može doprineti razvoju ličnosti i osnaživanju karaktera, bez obzira na mIšljenje okoline. Specijalno za naš portal odgovara na pitanja.

1. Kada ste poslednji put bili u pozorištu?

Prošlog petka. ☺ Bila sam na otvaranju Belefa i gledala Radeta Šerbedžiju koji je nakon 27 godina ponovo igrao u Srbiji. Antigona , svevremenski tekst koji ne može da omane u zanimljivoj režiji njegove supruge Lenke udovički.

2. Koja predstava je na Vas ostavila poseban utisak i koju rado preporučujete?

Zimus sam gledala Pijane u Ateljeu  I od samog  teksta Ivana Viripajeva do naših vrhunskih glumaca koji suštinu čovečnosti iznose kroz svoje likove, mogu reći da me je ta predstava pomerila u katarzičkom smislu. Nakon nje sam izašla iz sale zaista jedan korak bliže sebi.

3. Koliko često i sa kim idete u pozorište?

Otkad sam postala mama I otkad radim 2 posla, mnogo ređe idem u pozorište nego inače. Ranije je pozorište bio obavezni deo nedelje, a sada je moja mera 1x mesečno. Najčešće idem sa svojom soul mate drugaricom novinarkom I koleginicom sa fakulteta Željkom Mrđom, ona uvek zna koje su predstave vredne gledanja I sa njom potpuno uživam u toj razmeni. Volim da odem  sa kumom sa kojom je pozorište I oblilazak muzeja bio standard koji čini čari uživanja studiranja, kao I sa suprugom koji takođe obožava pozorište.

4. Ko je Vaš omiljeni glumac/glumica ili reditelj/ka?

Dragan Mićanović, Branka Katić,  Nebojša Dugalić, Goran Šušljik, Nebojša Glogovac za kojim svi patimo, obožavala sam ove gromade da gledam u Buretu baruta. Od mlađih glumaca danas volim da pogledam  Martu Bjelicu, Hanu Selimović, Milana Marića… Od reditelja Egon Savin, Jagoš Marković, uz njihove sam predstave kao što su “San letnje noći” i “Mletački trgovac” sam odrastala.

Kada pominjemo mlađe reditelje Igor Vuk-Torbica I svakako moćna Ana Tomović u koju sam apsolutno zaljubljena, kako u njen stvaralački potencijal, tako i u ljudski.

5. Prema Vašem mišljenju, koja je društvena uloga pozorišta u današnjem društvu?

Ne samo društveno-odgovorna i  kritička prema stvarnosti kroz teme koje obrađuje, već I katarzička. Jako je važan taj povratak sebi, umirenje umaI prepuštanje magiji pozorišta u vreme kada smo svi okruženi informacijama  I kada nam je pažnja podvojena. Svi smo u umu, ne silazimo u svoj stomakI emocije. Pozorište, kao živa stvar interakcije glumaca sa publikom, još uvek ima tu moć da obuzme I u celosti uzme čoveka da ga preoblikuje, edukuje, menja I ka suštini vraća, ukoliko mu pojedinac to dozvoli.

6. Kada ste prvi put kročili u pozorište i da li tu ljubav prenosite i na svoje dete?

Kako sam rođena u malom gradu u kom pozorišne predstave za decu nisu bile toliko aktivne, čini mi se da je to bilo sa mojih 7 godina kada sam počela da glumim u dečijem pozorištu “Milivoje Živanović”. Nakon toga sam igrala I u lutkarskom pozzorištu, kao I u svim predstavama za decu na sceni teatra malog grada, sve dok nisam “prešla” u stariju ligu kao srednjoškolka. Često imam taj transfer dok gledam glumce danas na sceni  jer ko jednom oseti daske pod nogama, ne može bez njih da živi, u bilo kojoj formi, I kao gledalac I kao glumac.

7. Jedan frajer i bidermajer nastao je 2012. u vreme kada društvene mreže nisu bile popularne kao danas. Vodili ste jednu vrstu online dnevnika,u kojem ste podelili priču i fotografije sa Vaše svadbe i tako je krenula cela priča koja se posle razvijala i gradila.  Koliko je izazovno biti Frajerka  i koliko ste se Vi promenili od samog početka?

Samim izlaskom iz zone komfora I prezentovanjem široj javnosti lične kreacije iza koje stojite imenom I prezimenom, bez velikih institucija koje vas štite, pušteni ste na čistu reakciju publike. Izlazak iz zone komfora podrazumeva da svoje emocije, stavove, način života izneseš široj zajednici na uvid koja je pozvana da da svoje mišljenje o tvojoj percepciji stvarnosti, o tvojoj fantaziji I kreaciji. Mnogo mi je to značilo jer je Frajer odraz svih pročitanih knjiga u mom životu, mamine predivne bašte u kojoj sam pravila prve korake, sublimacija svih iskustava I proživljavanja različitih emotivnih životnih sadržaja.

Za mene je taj veliki strah praćen izlaskom iz “mišije rupe” bio blagotvoran za osnaživanje ličnosti, za rad na sebi I za pozicioniranje ličnih vrednosti kao neprikosnovenih za mene, bez obzira na mišljenje okoline.

8. Da Vam se ukaže prilika da stilizujete  scenografiju za predstavu ili film, šta bi činilo tu scenu ili kadar? Po čemu je Jedan frajer i bidermajer prepoznatljiv?

Tu bi sigurno bilo mnogo ćilima sa pirotskom šarom, predivnog cveća I nameštaja iz 50-ih godina. Sigurno bi bio miks trendova sa tradicijom iznetom u modernom ruhu. Jedan petao bi se šetao po tim kvalitetnim ćilimima dok bi funky bend svirao Đelem, Đelem. 

Ljudi bi plesali na mesečini sa pogledom na reku, grlili bi se, bosi, srećni I rasterećeni. To je I neki interni stil Frajera po čemu je prepoznatljiv, ne preslikavanje inostranih brednova, već inkorporiranje u našu kulturu sa dodatkom domaće kolektivne svesti koja isplivava u nesvesno.

9. Dugi niz godina organizujete raznovrsne događaje od rođendana, vereničkih slavlja,svadbi itd. Na koji projekat ili događaj ste posebno ponosni?

Ovo je kao kada pitate glumce ili reditelje koja im je predstava omiljena. ☺ Kroz svaki sam dosta učila I sazrevala, I stvaralački I kao vođa različitih timova, do prihvatanja sebe kao direktora  I tvorca jedne male domaće firme. Od korporativnih događaja, sećam se da sam potpuno zadovoljstvo I ispunjenje osećala kada sam pogledala realizovanu ogromnu konstrukciju veličine 2 velike sobe naslonjene jedna na drugu u slobodnom prostoru na Fashion week-u. Bio je to zaista prizor koji mi je slikovito pokazao koliko jedna ideja može da naraste I koliko jedan zaista mali ženski kreativni tim može daleko da ode. Od venčanja se sećam jednog velikog izazova od 4 venčanja u istom danu od kojih je jedno bilo u drugoj državi. Podelili smo se u 4 organizaciona I scenografska tima I iznele smo sve to “ženski” snažno, emotivno, precizno I kreativno. Imale smo Viber grupu u kojoj je svaka “kačila” fotografije sa  venčanja u kome je učestvovala  – delile smo u istom trenutku sve,  od mladenaca, gostiju, dekoracije, torte. Sve je prštalo od ljubavi, emocija, truda I davanja. Sećam se da sam se u tom trenu naježila I rasplakala jer sam oko sebe imala ljude koji istu misiju I viziju prate I dele sa uživanjem.

10. Može li se od ljubavi prema onome što radimo živeti i biti ispunjen duhovno i materijalno?

Ako nemate prevelike ambicije od samog starta I ako ne krećete da radite nešto samo zbog para, može se vremenom biti ispunjen I duhovnoI materijalno. U ovakav posao puno sebe ulažete najpre bez ikakve novčane nadoknade. Tek  nakon godina I godina rada posao počne da vam vraća materijalnu dobit kroz ogroman trud I energiju koju ste uložili.

11.Šta Vas inspiriše i budi u Vama toliku kreativnost?

Ljudi, odnosi, tim, svakodnevica. Mislim da čovek ne mora da putuje na skupa putovanja I traži izvor inspiracije van sebe. Uvek je najbolji izvor vasa unutrašnjost, osećaj za ljude I svet. On vam je uvek dostupan I iza njega možete u potpunosti stati.

12. Oduvek  ste voleli da čitate i negde je to zapravo i deo Vas jer ste studirali književnost. Kojim piscima se često vraćate i koje knjige preporučujete da pročitamo?

Imala sam naviku da celovite odlomke I citateotkad za knjigu znam zapisujem u svoju “Svesku lepih misli”. Ovu praksu sam nasledila od mameI značajna mi je u toj meri da me podseti koje su misli I ideje na mene ostavile utisak, šta se to za moju dušu u određenom periodu “lepilo”. U toj svesci nalaze se filozofski odlomci, jake replike iz dramskih dela (inače, srpski jezik I književnost sam upisala nakon neuspelog pokušaja na glumi nakon 3. godine srednje škole, to mi se činilo kao dovoljno dobar supstituent za daske koje život znače ☺), ali najviše se u toj gunguli zapisa I nacrta nalazilo prepisane poezije.

Oduvek sam volela da recitujem I sigurno da je jedna od moji omiljenih zbirki pesama “Vatra I ništa” Branka Miljkovića. Za mene je ta malena zbirka remek-delo domaće književnosti I u njoj se nalazi sve u šta kao stvaralačko biće verujem.

13. Primer ste osobe koja je uspela da istraje na trnovitom i dugotrajnom putu do uspeha. Kakvu poruku biste poslali onima koji su na početku realizovanja svojih snova?

Da me neko pita da li bih mogla sve opet – nisam sigurna šta bih odgovorila. Ali I da me pita da li bih mogla drugačije – sigurna sam da ne bih mogla da živim bez ostavrivanja svega što je unutar mog bića. Od dečijeg pozorišta u malom gradu, republičkih takmičenja iz srpskog, geografije I  recitovanja, preko studija književnosti, naučnog rada u naučnoj instituciji do kreativnog preduzetništva. Svaki ovaj korak čini važan deo mene I da se nisam usudila da apstrahujem sve svoje nespojive delove ličnosti u jednu celinu, ne bih nikada uspela da se integrišem.

Iskoračite iz svog straha, izložite se kritikama I osudi, puno toga možete dobiti od prave sebe. Upustite se u nepoznato, čuvajući svoje temelje ličnosti. Ne uklapajte se u profesionalne okvire kakvi se od vas očekuju, živite svoju istinu I ostvarujte svoje potencijale. Drugačije nećete ni umete jer će ta potreba biti toliko jaka da će morati da izađe u nekakvom obliku. Nemojte tiho umirati duhovno, bolje je umirati za sopstvenu autorealizaciju I istinu svog života, makar vas to jako I trošilo. Uvek ćete više dobijati makar išli do krajnjih granica. Srećno vam na tom putu koji zaista nema kraja, uvek će vas pratiti neki novi, lični počeci. ☺

Ivanu u HuPikon upisala: Dragana Ilić