„Kultura je lice jednog naroda, njegovo nasleđe, ali i njegovo ogledalo”

Sergej Ćetković

Sergej Ćetković

Zanimanje: Pevač i kantautor

Mesto stanovanja: Beograd

Biografija:

Sergej Ćetković je rođen 8. marta1976. godine u Podgorici.Njegov talenat za muziku prva je uočila majka Dragica, a već sa deset godina Sergej je nastupio na festivalu Naša radost i osvojio drugo mesto. Zahvaljujući starijem bratu upoznao se sa popularnom muzikom,krajem osamdesetih počeo da svira i peva sa bendom Vatrena srca,a 1998. započinje samostalnu karijeru. Od tada svojom muzikom osvaja mnoga srca, puni arene i širi neku posebnu emociju koju zovemo ljubav. Pored poslovnog, Sergej posebno uživa u privatnom životu gde sa suprugom i kćerkama uvek provodi slobodno vreme. Neprekidno uči, stvara, istražuje i daje primer kako se uz dobru organizaciju, postavljanje prioriteta i promene razmišljanja može dogurati daleko.

1. Kada ste poslednji put bili u pozorištu?

Obožavam pozorište i trudim se da svakog slobodnog vikenda odgledam neku dobru predstavu. Poslednji put sam posetio lutkarsko pozorište “Pinokio” sa svojom decom i uživali smo u predstavi “Baroni di Makaroni”.

2. Koja predstava je na Vas ostavila poseban utisak i koju rado preporučujete?

Uglavnom porodično volimo komedije, jer nas osmeh i dobra energija drže danima. Ima mnogo dobrih predstava za preporuku, pa predlažem “Škola za ljubavnike” sa Milanom Vasićem i Kalinićem, “Generalna proba samoubistva” sa Brstinom i Lečićem, “Idem putem pa zagrlim drvo” Andrije Miloševića, “Šta me snađe” Anđelke Prpić i mnoge druge. Takođe, za svaku preporuku su i mjuzikli koji se već godinama igraju u Pozorištu na Terazijama i fenomenalni Ivan Bosiljčić i Dragan Vujić Vujke.

3. Koliko često i sa kim idete u pozorište?

Kad god sam u prilici, sa suprugom pogledam nove predstave u beogradskim pozorištima ili nadoknadim propušteno, ukoliko nisam bio u mogućnosti da prisustvujem premijerama.

4. Ko je Vaš omiljeni glumac/glumica ili reditelj/ka?

Nezahvalno je izdvajati. Svakako je da su kultni glumci takozvane stare garde, poput Pavla Vuisića, Čkalje, Mire Stupice, Bate Stojkovića, Rade Savićević, Milene Dravić, Dragana Nikolića, Nikole Simića neprevaziđeni, i na temeljima njihove umetnosti stvorene su nove generacije koje su iznedrile mnogo vanserijskih glumaca, koji ostvaruju velike uspehe kako na pozorišnim scenama, tako i na malim ekranima i filmskim platnima.

5. Prema Vašem mišljenju, koja je društvena uloga pozorišta u današnjem društvu?

Jedna od najvažnijih, kao što verujem da je bila oduvek. Umetnost svake vrste je oplemenjujuća, na nivou celog društva, a njeni uticaji su nemerljivi u svakom smislu. Kultura je lice jednog naroda, njegovo nasleđe, ali i njegovo ogledalo. Pozorište, kao hram umetnosti, zauzima jedno od najvažnijih mesta na mapi kulturne baštine jedne zemlje i zato mora da bude prioritet na mnogim nivoima. Prošli smo i prolazimo kroz veoma turbulentna vremena, ali umetnost je ono što jedno društvo povezuje, štiti i ne dozvoljava da se duhovno uruši, uprkos svemu. Drago mi je što su pozorišta i bioskopi puni, kao i koncertne dvorane. To uliva nadu da je taj put i dalje osvetljen, ali ipak mislim da se kulturi u medijima mora dati mnogo širi prostor.

6. Nakon slikovnice "Šta je slađe od kolača", nastao je crtani film Lola & Mila čije su protagonistkinje ,kao i koautori vaše kćerke. Do sada je privukao pažnju deci širom regiona. Odakle ideja? Kada ste primetili da nedostaje kvalitetan dečiji program i da li ste ovim projektom uspeli da postignete ono čemu ste težili?

I slikovnica i crtani film su postigli ogroman uspeh, na šta sam veoma ponosan. Crtani, na čijim novim epizodama radimo svakodnevno, uz mnogo novih i interesantnih ideja, govori o porodici , drugarstvu, o svemu onome što je u današnje vreme zapostavljeno i zaboravljeno. Naša želja je bila da deci poklonimo nešto nalik crtanim filmovima na kojima smo mi, roditelji, odrastali. Sadržaj koji će ih nečemu naučiti i koji se bavi temama koje su aktuelne kako kod nas u kući, tako i u drugim porodicama. Reakcije mališana i njihovih roditelja su sjajne, što govori u prilog činjenici da na televizijama nedostaje kvalitetnog sadržaja za decu, i nadam se da će naš rad biti pionirski korak da se skrene pažnja i, u tom smislu, naprave određene promene.

7.U kojoj meri i na koji način pojedinac može da doprinese kulturi na našim prostorima?

Ličnim primerom, svakako. Ako govorimo kroz prizmu mog posla, u ovom vremenu tabloidizacije i senzacionalizma, kada se gotovo sve pretvorilo u biznis i lični interes, potrebno je da svojim radom, konkretno muzikom u mom slučaju, sačuvate ono što ona predstavlja u svojoj suštini, dakle emociju i umetnost. Da ne podlegnete trenutnim uticajima, trendovima i nepisanim pravilima, koja za cilj imaju samo novac i popularnost. Doslednost i trajanje su mnogo važniji od toga, kao i trag koji ostavljate kao muzičar, glumac, slikar ili pisac. Publika to prenosi dalje, na nove generacije, i tako se širi uticaj vašeg stvaralaštva, koji, nadam se, doprinosi sveukupnom napretku u toj oblasti.

8. U Vašim pesmama ističu se emocije, a posebno ljubav. Ko su bili Vaši muzički uzori i šta je uticalo na pravac koji ste odabrali?

Veliki umetnici poput Olivera Dragojevića, Kemala Montena, Zdravka Čolića, Arsena Dedića i mnogih drugih koji su ostavili dubok trag u muzičkoj istoriji ovog podneblja.

9. Čime se, ako izuzmemo muziku, još bavite u slobodno vreme? Na instagramu ste objavili interesovanje za vajarstvo, ali verujem da ima još toga…

Kreativni rad i umetnost su deo kako mog profesionalnog, tako i privatnog života. Vajarstvo sam nedavno otkrio i to polako postaje porodična tradicija u kojoj svi uživamo. Rad za decu je, takođe, veoma inspirativan, a u slobodno vreme posvećujem se knjigama, dobrim filmovima i putovanjima na kojima uvek vidim i naučim nešto novo.

10. Letnji hit sa sastavom Who See šalje poruku da usporimo, razmislimo o prioritetima i posvetimo se sebi i dragim ljudima. Da li to znači da je vreme najveći luksuz života i koje su po Vama prave vrednosti novog doba?

Vreme je, nažalost, postalo najveći luksuz današnjeg načina života koji je prebrz i često preopterećen nebitnim stvarima. Ponekad imam utisak da je ceo svet postao ubrzan i da niko nema vremena ni za šta drugo osim za posao i trku za novcem. Zato ova pesma i govori o tome da moramo da zastanemo u određenom momentu i da sagledamo u kom smeru naš život ide. Siguran sam, a to govorim iz ličnog iskustva, da uprkos svemu čovek može da odvoji vreme za sebe, za porodicu, prijatelje, za one trenutke kada se isključe telefoni i kompjuteri i kada se okrenete pravim vrednostima. Stvar je dobre organizacije, postavljanja prioriteta i promene načina razmišljanja.

11. Dvadeset godina karijere je iza Vas. Postoji li nešto na šta ste posebno ponosni i koji su to trenuci koje biste posebno istakli?

Ponosan sam na put koji sam prešao, ostajući dosledan sebi i svojoj muzici, što je publika nagradila velikim poverenjem i podrškom. To smatram najvećim uspehom, koji mi danas donosi mir i zadovoljstvo. Imam još toliko toga da ponudim, ali je važno da sam prepoznao prave putokaze i svojom muzikom uticao na mnoge ljude. Zahvalan sam na toj privilegiji.

12. Glavni cilj u 2020. godini?

Novi album i velika regionalna koncertna turneja kojom ću obeležiti dve decenije rada.

Sergeja u HuPikon upisala: Dragana Ilić

Foto: Želimir Križov