„Ako dugo gledaš u ponor“ najbolja predstava na 66. Sterijinom pozorju


Dodelom nagrada dobitnicima ovogodišnjeg izdanja, sinoć je u Novom Sadu zatvoreno 66. po redu Sterijino pozorje. Među nagrađenima našla se i novinarka portala “Hoću u pozorište” Milica Amidžić koja je ranije na konkursu osvojila nagradu za najbolji savremeni domaći dramski tekst. U čast nagrađenih odigrana je predstava “Izgubljeni pejzaži” u izvođenju Bitef dens kompanije.

Žiri Šezdeset šestog Sterijinog pozorja u sastavu: Snežana Tršić ( rediteljka), Nataša Tapušković (glumica) Davor Špišić (dramski pisac), Darko Nedeljković (scenograf) i Mihajlo Nestorović (glumac) doneo je odluku da:

- Sterijinu nagradu za najbolju predstavu dodeli Regionalnom pozorištu Novi Pazar i Кulturnom centru Novi Pazar za predstvau “Ako dugo gledaš u ponor”, rađenoj prema istoimenom romanu Enesa Halilovića u režiji Zlatka Pakovića kome je za ovaj komad uručena i specijalna Sterijina nagrada za režiju.

- Sterijinu nagradu za tekst savremene drame dodeli Olgi Dimitrijević za predstavu “Radio Šabac” (Šabačko pozorište).

- Sterijinu nagradu za režiju dodeli Milanu Neškovuću za predstavu “Kus Petlić”, Aleksandra Popovića, u izvođenju Narodnog pozorišta iz Subotice.

Laureati Sterijine nagrade za glumačka ostvarenja su:

· Minja Peković za ulogu Milje Bušatlije u predstavi “Kus Petlić”.

· Srđan Sekulić za ulogu Кomnena barjaktara u predstavi “Kus Petlić”.

· Rifat Rifatović za ulogu u predstavi “Ako dugo gledaš u ponor”.

· Boris Kučov za ulogu u predstavi Vitezovi „Lake male”, u režiji Andraša Urbana (Pozorište „Deže Кostolanji“ Subotica).

Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje pripala je Adisi Vateš Selimovič za predstavu “Šindlerov lift”, koja je rađena prema istoimenom romanu Darka Cvijetića, a čiju režiju potpisuje Кokan Mladenović, (Кamerni teatar 55 Sarajevo).

Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje otušla je u ruke Biljane Grgur za predstavu “Kus Petlić”.

Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku uručena je Božidaru Obradinoviću za muziku u predstavi “Ako dugo gledaš u ponor”.

Sterijinu nagrada za koreografiju dobila je Timea Filep za kostime u predstavi Vitezovi „Lake male”.

Sterijinu nagradu za dramatizaciju dodeljena je Kokanu Mladenoviću za predstavu “Šindlerov lift”.

Sterijina nagrada za scenski govor pripala je Saši Latinoviću u predstavi “Kus Petlić”.

Sterijine nagrade iz Fonda „Dara Darinka Čalenić“ za najbolju mladu glumicu i najboljeg mladog glumca dodeljene su: Anđeli Marić za ulogu u predstavi “Ako dugo gledaš u ponor” i Milošu Laziću ulogu Johana Šustera u predstavi “Kus Petlić”.

Nakon svečanog uručenja nagrada, ansambl Bitef dens kompanije pred publiku je postavio brojne zagonetke i rebuse koji se nižu jedan za drugim sve vreme trajanja komada. Tako se od samog početka nižu pitanja:

Šta nam donosi budućnost i tehnološki razvoj? Da li smo pokorili zakone prirode i prevazišli njene granice tako što smo je rekonstruisali, projektovali u svojim vizijama, umetničkim delima i naučnim dostignućima? Da li uopšte možemo da opazimo razliku između naše projekcije prirode i nje same? Zašto imamo rok trajanja? Zbog čega umiremo? Кako da postanemo besmrtni? Ili makar dovoljno dugovečni da sami možemo da odlučimo kada nam je dosta života? Gde su granice našeg tela, a gde našeg uma? Hoće li kiborzi predstvaljati vrhunac čovečanstva? Na osnovu pravca u kojem se čovečantvo trenutno razvija, čini se da hoće.

Posmatrajući odlično uigrane plesače na sceni koji samo svojim pokretom ilustruju različite emocije, praćene kreativnim vizuelnim efektima koji dodatno pojačavaju utisak, repetitivnom naracijom i poentiranim scenama na samom kraju ovog jedinstvenog putovanja u kojem Branko Cvejić govori o prolaznosti života, starosti i smrti, dolazimo do toga da koliko god da je čovek nezadovoljan svojim trenutnim načinom života i ljudima koji ga okružuju, on ipak voli život i zbog toga ga je uvek plašilo starenje, protok vremena koji ga približava konačnosti o kojoj ništa ne zna. Naročito nas užasava odlazak naših bližnjih na koji ne možemo da utičemo. Zbog toga razmišljamo u pravcu besmrtnosti i želimo da otkrijemo greške u našim genima kako bismo ih otklonili. Činjenica je da čovek oduvek pokušava da zagospodari životom i uspori ili sasvim eliminiše smrt. U ovom trenutku razvoja čini se da smo nadomak tog cilja. Iako smo za sada smo još uvek smrtni, to bi moglo da se promeni još za vreme trajanja našeg života. Potrebno je samo da radimo na tome... Šta kažete? Koliko vi volite život?



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste