Kolektivno ili individualno ludilo?


Na petoj večeri 39. Borinih pozorišnih dana u Vranju odigrana je predstava „Zašto je poludeo gospodin R?“, po istoimenom filmu Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fenglera u dramatizaciji Nataše Govedarica, u režiji Bobo Jeličića, a u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Gospodin R. je jedan sasvim normalan čovek. Ima 52 godine, ima ženu i sina, živi sa porodicom u Minhenu, bavi se arhitekturom, iščekuje zasluženo unapređenje. Ipak, već na samom početku, opsesivno-kompulsivnim kretanjem po sceni otkriva da ga nešto muči. Taj mentalni sklop muškarca iz jedne građanske porodice srednje klase lako može doći do pucanja. Potrebno je samo nekolikopogrešnih događaja, nekoliko pogrešnih reči.

Nekoliko je faktora koji utiču na iznenadni preobražaj gospodina R. Njegove mlađe kolege, ambiciozni momci, neretko spremni da gaze preko leševa do svojih ciljeva, uvek spremni da se zabave lakim, besmislenim humorom, naizgled bezazlene, preleću preko gospodina R. kao da je vazduh. Osim toga, šef je nezadovoljan samo jednom sitnicom u radu gospodina R, koju je lako ispraviti, poverovaćemo, no ipak, baš to će mu istrgnuti posao iz ruku. Da li je čoveku dozvoljeno da greši u poslu? Da li je nekada jedna greška veća od čitavog dobrog posla koji čovek obavlja?

Gospođa R. je pomalo nerovozna, prilično rečita, opterećena svakodnevnim životnim problemima. U trenutku kada bi gospodin R. samo malo da se odmori od svega, pa čak i uz nemile zvukove koji dolaze sa TV-a - prazna obećanja političara na najvišem položaju u Srbiji, on to ne može. Ili se u njegovoj kući kafeniše ili sin ima problem sa matematikom ili mu dolaze stari roditelji.

Svaki postupak u ovoj predstavi se čini kao kockica koja se slaže u glavi gospodina R. On u sebi taloži sve frustracije, umesto da o njima govori, što na kraju kulminira tragično i po njega i po ljude u njegovoj okolini. Dokle smo spremni da trpimo, a da ne reagujemo? Da li guranje problema pod tepih dovodi do konačnog ludila?

Svojom preciznošću i glumačkom veštinom se, osim Borisa Isakovića u ulozi gospodina R, posebno ističe i Dubravka Kovjanić, u ulozi Hane, rođake koja je došla u posetu njegovoj porodici. Pored nje, ženski likovi dominiraju nad muškim, pa su i Nataša Tapušković (gospođa R.), Jelena Stupljanin (Komšinica) i Vesna Čipčić (baka R.) briljantne u svojoj glumačkoj igri.

Tempo ove predstave je brz, a scenski pokret vrlo istančan. Dijalozi su u jednom tonu, a na taj način reflektuju ono kako ih gospodin R. zapravo čuje. Režija je nesvakidašnja, ruši se konvencija četvrtog zida, svetla su sve vreme u sali uključena, pa je publika deo predstave uz glumce na sceni. Scenografija je minimalna, pa praznina velike scene u sebi nosi taj teret koji je na leđima gospodina R.

U predstavi igraju još i Milan Marić, Bojan Dimitrijević, Pavle Korać, Feđa Stojanović, Branko Cvejić i Rade Stojiljković.

Večeras, na zatvaranju 39. Borinih pozorišnih dana, domaćin, odnosno ansambl pozorišta Bora Stanković, će odigrati prvu reprizu predstave “Nečista krv” po tekstu Bore Stankovića u dramatizaciji Tijane Grumić i režiji Juga Đorđevića.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste